ВЕЛИМИРОВИЋ, Здравко

ВЕЛИМИРОВИЋ, Здравко, филмски и радио-редитељ, сценариста, универзитетски професор (Цетиње, 11. X 1930 – Београд, 7. II 2005). Дипломирао филмску и позоришну режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. у класама Јосипа Кулунџића и Славка Воркапића. Усавршавао се на IDHEC-у у Паризу 1957. Од 1976. предавао филмску режију у звању редовног професора Факултета драмских уметности у Београду, чији је декан био у периоду 1985–1987. Режирао преко 30 краткометражних филмова, међу којима Зубља граховачка (1958, Тринаестојулска награда Црне Горе), Екселенције (1966, награда CIDALC-а), А то сте ви... (1969, Сребрна медаља „Београд") и Умир крви (1971, Златна медаља „Београд" 1972); 11 дугометражних документарних филмова (Шпанија наше младости, 1967); 20 радио-драма (прва награда на Стеријином позорју, 1962). У играном жанру дебитовао је филмом Дан четрнаести (1960–1961) по сценарију Б. Пекића. Највише успеха постигао екранизацијама књижевних дела (Лелејска гора по роману М. Лалића, 1968, Тринаестојулска награда Црне Горе; Дервиш и смрт, по роману М. Селимовића, 1974, Велика сребрна арена за филм, Златна арена за режију на Фестивалу југословенског филма у Пули, Октобарска награда града Београда и југословенска номинација за Оскара за инострани филм 1975; Доротеј по роману Д. Ненадића, 1981, косценарист Б. М. Михиз), као и филмовима ратног жанра (Проверено мин њет, 1965, са Ј. Лисенком; Врхови Зеленгоре, 1976, Златна арена за сценарио на Фестивалу југословенског филма у Пули; Двобој за јужну пругу 1978; Време леопарда, 1985, у Мозамбику – први играни филм ове земље). Награђиван је значајним међународним наградама на фестивалима у Москви, Авелину, Лајпцигу и Рио де Жанеиру.

ИЗВОР: Архива ФДУ у Београду.

Божидар Зечевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)