ВАСИЋ, Смиљка

ВАСИЋ, Смиљка, лингвиста, психолог, научни саветник (Београд, 20. Х 1919 – Београд, 11. VI 2008). Дипломирала на Филозофском факултету у Београду 1941. Од 1945. радила као професор српског језика у средњој школи, а од 1957. у Институту за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду, у којем је прошла сва звања од стручног сарадника до научног саветника. Упоредо завршила студије психологије, а 1964. докторирала на психологији. Предавала на ФФ у Београду, ФФ у Нишу и Факултету драмских уметности у Београду. Бавила се највише проучавањем дечјег говора (Говор и говорно понашање у раном детињству, Бг 1974; Развојне говорне норме у наше деце, Бг 1976; Говор у разреду, Бг 1977; Говор вашег детета, Бг 1981), говорне културе (Испитивање говора у емисијама Радио Београда, Бг 1964; и Ђ. Живановић, Б. Ђорђевић, Дикцијске теме, Бг 1978; Вештина говорења, Бг 1980; Култура говорне комуникације, Бг 1990), психолингвистике (Психолингвистика, Бг 1994), лингводидактике (Мој први речник, Бг 1982; и Б. Тимотијевић, В. Милатовић, Буквар, Бг 1987; Деца воле да говоре 1–6, Бг 1998) и лексикографије. Коаутор је или аутор седам фреквенцијских речника српског језика, међу којима и Фреквенцијског речника савременог српског језика (и Д. Васић, Бг 2004) и Азбучно-фреквенцијског речника савременог српског језика (и Д. Васић, Бг 2007).

ЛИТЕРАТУРА: П. Пипер, „Смиљка Васић", у: Прилози историји српске славистике, Бг 2011.

Предраг Пипер

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)