Прескочи до главног садржаја

ВРАЗ, Станко

ВРАЗ, Станко (Frass, Јacob), књижевник (Церовец код Љутомера, Словенија, 30. VI 1810 -- Загреб, 24. V 1851). Почео да објављује на словеначком (источноштајерски дијалект), под утицајем класичне традиције и Ф. Прешерна. Пошто је остао без подршке у својој средини (Љубљана), почео да пише у Даници илирској Љ. Гаја на хрватском (штокавском); прешао у Загреб (1838), гдје је покренуо и у духу илирске оријентације уређивао књижевни часопис Коло (1842--1851); објављивао је и прилоге српских писаца (В. Караџић, П. П. Његош). Био је под снажним утицајем идеја Ј. Колара о словенској узајамности. Сматрао се учеником В. Караџића (посветио му је збирку словеначких народних пјесама, Народне песни илирске, Зг 1839) с којим је био у преписци (такође и са Н. Боројевићем, Ј. Суботићем); у Колу је писао и о савременој српској књижевности (П. П. Његош, Б. Радичевић, Ј. Суботић); преводио је српске народне пјесме на словеначки, угледајући се на њих у лирици (Ђулабије, Зг 1840. и др.). У српској периодици је објављивао пјесме и чланке (Бачка вила, Српско-далматински магазин, Подунавка и др.). У више наврата истицао је значај Д. Обрадовића као јединствене величине на јужнословенском простору. У српској књижевној штампи (ЛМС) залагао се за Вукову језичку реформу. Приредио је и написао предговор за једно издање басана Д. Обрадовића (Басне, Зг 1847). Био је дописни члан Друштва српске словесности од 1848.

ДЈЕЛА*:* Дјела, I--V, Зг 1863, 1864, 1866, 1868, 1877; Пјесничка дјела, I--III, Зг 1953--1955.

ЛИТЕРАТУРА: И. Мамузић, „С. Враз и српска књижевност", Зборник радова Института за проучавање књижевности, 1952, X, 2; М. Живанчевић, „Вукови пријатељи илирци", Вуков зборник, Бг 1966; М. Живанчевић, Л. Чурчић, „Доситејеве басне у илирском издању", ЗМСКЈ, 1972, 20, 2.

Д. Иванић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)