ВОЈНОВИЋА МОСТ

ВОЈНОВИЋА МОСТ, најстарији и један од највећих очуваних камених мостова на територији Републике Србије. Подигнут је на улазу у град Вучитрн, на путу од Приштине ка Косовској Митровици, над некадашњим током реке Ситнице. Како је од XVIII в. река променила свој ток, мост се данас налази на суву. Подизање моста, као и остатака утврђеног дворца у граду Вучитрну, предање везује за Војиновиће, српску властеоску породицу из ХIV в. Мост, свакако из средњег века, највећим делом јесте оригиналан, али се претпоставља да су му поједини сегменти дозидани нешто касније по грађењу, те да је током своје историје био поправљан. Почива на десет снажних зиданих ослонаца, међу којима је успостављен низ од девет широких лучних отвора различитих димензија. Речни стубови формирани су сводовима отвора и чеоним зидовима, а нису посебно наглашени. Претпоставља се да би им кљунови могли бити засути наносима земље. Сводне линије отвора дају облик преломљених лукова, осим два који имају облик полукружних лукова (између шестог и седмог, као и седмог и осмог стуба). Како се ова два свода разликују обликом и конструкцијом, сматра се да су вероватно дозидани у каснијим поправкама. Прва три засведена отвора чине основни и примарни део конструкције моста. Међу њима посебно се издваја други у низу, који је, као највиши, био посебно потенциран највишом нивелетом коловоза изнад њега. Остали отвори постављени су асиметрично у односу на њега, а висина им се сразмерно смањује ка крајевима моста. Чела сводова обележава двострука архиволта, обликована плочастим каменом који прати облик свода, те површином чеоног зида који незнатно излази из равни чела сводова. Чеони зид моста завршава се венцем од профилисаног камена. Директно на плочи венца лежи ограда, сачињена од вертикално постављених крупних тесаних камених блокова. Сводови су конструисани од крупних блокова тесаног сивог и црвеног камена пешчара. Посебну драж изгледу моста даје монолитност чеоног зида, као и у правилном ритму остварено наизменично смењивање двобојног камена пешчара на чеоним странама сводова. Већим нагибом нивелете посебно је наглашен прилаз мосту са стране Косовске Митровице. Укупна дужина моста, заједно са прилазима, износи око 135 м. Корисна ширина коловоза, изведеног од турске калдрме, износи 4,8 м. Димензије речних стубова крећу се 5,2--5,8 м, а ширина данашњих, засутих отвора 3,2--10,4 м. Мост одаје утисак тешке и масивне грађевине, скоро до половине своје висине затрпане наносима земље, лишене своје функције јер је река променила ток. Саобраћај се одвија путем поред моста.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Катанић, М. Гојковић, Грађа за проучавање старих камених мостова и аквадукта у Србији, Македонији и Црној Гори, Бг 1961.

Дејан Црнчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)