ВАЉАОНИЦА БАКРА СЕВОЈНО

ВАЉАОНИЦА БАКРА СЕВОЈНО, предузеће за производњу бакра, основано решењем Владе ФНРЈ 1950. под именом Ваљаоница бакра и бакарних легура Севојно. Те године потписан је уговор с немачком фирмом „GHH" („Gutehoffnungshütte") о пројектовању и изградњи фабрике капацитета 24.100 т/год. Поред главне хале, где су смештене ваљаоница, пресаоница с извлачионицом, магацин готових производа, разне помоћне радионице за одржавање и магацин одливака, изграђене су две попречне хале у којима је смештена ливница с одељењем за припрему материјала за топљење, као и други помоћни објекти. Предмет пословања предузећа је производња фабриката и полуфабриката од бакра и бакарних легура – лимова, трака, цеви, профила и бакарних фолија. Предузеће је било под административно-оперативним руководством Генералне дирекције металургије Владе ФНРЈ, а у републичку надлежност је преведена 1951. Исте године је са Ремонтним монтажним предузећем металургије Ниш спојено у Ваљаоницу бакра и бакарних легура са седиштем у Севојну. Погон у Нишу био је у саставу В. као самосталан све до 1956, када је одвојен у самостално предузеће.

Пробна производња почела је 1954, а редовна 1956, када је предузеће имало 1.282 запослених радника и службеника. Период од 1956. до 1960. протекао је у овладавању техником и технологијом која осигурава квалитет производа и може се окарактерисати као пуна афирмација Ваљаонице бакра као произвођача, како на домаћем тако и на иностраном тржишту. У периоду 1962–1965. извршена је прва реконструкција Ваљаонице и уведена је нова технологија производње. Предмет пословања проширен је на израду, прераду, дораду и коначно обликовање производа од бакра и бакарних легура, као и других обојених метала и њихових легура, од сопственог материјала и материјала наручиоца, тако да се капацитет производње повећао на 60.000 т/год. Од 1964. Ваљаоница је радила под називом Ваљаоница бакра „Слободан Пенезић Крцун" Титово Ужице. У њен састав биле су 1965. укључене: „Металопрерада" – Ужице (с производњом сијаличних подложака и елемената за расвету), Фабрика сита и лежаја – Ариље с производњом сита, клизних лежајева од бронзе; од 1970. „Металопластика" – Чајетина (с производњом електроконтактних елемената, алата за пропан бутан гас, сигурносних вентила за гасне инсталације и запаљиве течности, металних обујмица, електроинсталационих материјала, флексибилних ребрастих цеви, конфекционираних лимова за израду посуђа и аутоусисивача); од 1971. до 1974. и „Трешњица" – Ужице (с производњом амбалаже за потребе Ваљаонице и украсних предмета од бакра и месинга), Електро-комбинат „Елкок" Косјерић (произвођач силиконских проводника, бакарне водне и флексибилне ужади, бакарних плетеница, кабловских сетова за белу технику и ауто-индустрију); а од 1990. „Каран" и Металопрерађивачки погон – „Каран" (с производним програмом намењеним унутрашњој декорацији и уређењу ентеријера од месинга у комбинацији с мермером и стаклом: столови, стоне и подне лампе, пепељаре, телефонски сточићи, чивилуци, пепељаре и др.), те погон „Биарт" (с производњом писаћих и цртаћих прибора, израдом пластичних елемената ливењем и др.). Од 1960. до 1972. у саставу Ваљаонице било је и предузеће „Ђуро Салај" из Ниша. У периоду 1969–1974. извршена је друга реконструкција Ваљаонице бакра и повећани капацитети фабрика за финализацију. Године 1973. подигнута је Ваљаоница алуминијума, за производњу алуминијумских танких трака. Фабрика је постала највећи прерађивач бакра и бакарних легура у тадашњој Југославији, а у периоду 1960–1990. отворено је око 6.000 радних места. У периоду до 1990. фабрика је модернизовала постојећу опрему и набавила нову за синхронизацију капацитета у свим областима производње и реализовала неколико развојних пројеката – Фабрика танкозидних цеви, проширење Ваљаонице алуминијума за производњу танких трака, Фабрика месинганих цеви и Фабрика за финализацију алуминијума – Равни. Фабрика за производњу електромашинске опреме и делова ФЕМОД – Севојно основана је 1977. од дотадашњих ООУР-а – Конструкционо-пројектантског бироа, Машинског и Електро-погона: индукционе пећи за топљење, разне врсте индуктора, кранове, вучне клупе, аутоматске маказе за фолије, транспортере на машинама и уређајима, конзолне дизалице, дестилерије за производњу воћних алкохола, реципијенте за пресовање, високооребрене цеви, типа челик-алуминијум и др.

Ваљаоница се одговорно односила према радној и животној средини: 1979. изградила је и пустила у рад објекат за пречишћавање отпадних вода капацитета 200 м³/h, при чему се добијају два комерцијална продукта – бакроносни муљ са 12% бакра, cca 10 т/год. и уље добијено третманом емулзија, cca 30 т/год., које се користи у малим котларницама. За ефикасан рад овог постројења Ваљаоница Севојно је добила награду Зелени лист која се додељује успешно оствареним пројектима из области екологије. Крајем 90-их година уграђен је вентилациони систем за одсисавање пара и гасова насталих у ливници и одвођење до циклона и филтера, где се врши отпрашивање гасова. За пола века пословања Ваљаоница је произвела 1,6 милијарди т основних полупроизвода. Највиши обим извоза достигнут је 1983 – 31.000 т бакра. Извозила је на све континенте, а од посебног значаја је био извоз у СССР, САД, Канаду, готово све земље западне Европе, неке азијске земље (Иран, Индонезија).

Питања социјалне политике и друштвеног стандарда била су значајан део активности, као и културно-забавни и спортски живот у оквиру драмске, музичке, солистичке и фолклорне секције и спортских клубова (стрељачка дружина, шахисти, кошаркаши, фудбалери, рукометаши, планинари). На крају девете деценије XX в., стамбени фонд Ваљаонице је достигао број од 2.018 јединица и преко 100 хиљада м² стамбене површине. Данас су радници Ваљаонице власници 1.029 од 1.290 изграђених станова у 70 објеката, укупне површине преко 56.000 м². У Севојну је изграђено 507 станова. Скоро од самог оснивања, у Ваљаоници постоје: Друштво добровољних давалаца крви, Добровољно ватрогасно друштво, Радио-клуб и Културно-уметничко друштво.

Успешан темпо раста и развоја фабрике заустављен је распадом СФРЈ и санкцијама. У вишедеценијском развоју Ваљаоница је доживела више управљачких и организационих трансформација. Први директор био је Војислав Јекић, најуспешнији Влајко Брковић (1960–1972), Драган Суботић (1995–2012), а од 2012. Марко Митровић. Ваљаоница се 1989. одвојила од Ваљаонице алуминијума. Основна делатност Ваљаонице је прерада бакра и легура бакра ваљањем, пресовањем и извлачењем у стандардне полупроизводе: равно ваљани лимови, траке, фолије, ламеле, ронделе, пресоване и вучене цеви, шипке, шине, профили, жице. Чини је неколико погона: Ливница (кључна производна целина у систему В., капацитета 100.000 т/год., производи бакар и бакарне легуре у облику трупаца за производњу цеви/шипки и блокове за производњу лимова/трака поступком вертикалног континуираног ливења, запошљава 349 радника), Ваљаоница (с капацитетом 32.000 т/год. и асортиманом ваљаних полупроизвода од бакра и бакарних легура представља највећу ваљаоницу на Балкану, са 550 запослених) и Пресаоница (с пројектованим капацитетом 28.000 т/год., асортиманом полупроизвода: цеви бакарних и месинганих профила, с укупно 778 запослених). У погонима се лије и прерађује више врста чистог бакра дезоксидисаног фосфором, широк спектар легура бакра са цинком – месинзи као двокомпонентни, трокомпонентни (оловни месинзи, специјални месинзи с калајем, алуминијумом и никлом) или вишекомпонентни (са Si, Al, Fe, Mn итд.), бакар-никл легуре (до 5% Ni). Полупроизводи се израђују и испоручују према светским стандардима: EN, DIN, ASTM, GOST, BS, NF и др. Ван стандардног програма уговарају се посебни технички услови. Осим коришћења примарне и секундарне сопствене сировине, откупљује се и екстерна секундарна сировина, која се након припреме користи у производном циклусу. В. има сертификован систем менаџмента квалитетом према захтевима стандарда ЈУС ИСО 9001 од 1997. Највећи део производа се пласира на инострано тржиште 87% (западна Европа 57%, централна и источна Европа 10%, бивше југословенске републике 8%, САД и Канада 7%, Блиски исток 5%), а на домаће тржиште 13%. Полупроизводи В. налазе примену у машиноградњи, електроиндустрији, бродоградњи, петрохемији, енергетици, аутомобилској и процесној индустрији, грађевинарству и архитектури. В. је приватизована 2004. Послује као акционарско друштво, а од 2009. је већински власник је „East Point Metals Limited" из Никозије (Кипар). После организационих промена 2007. уз матично друштво постоје и четири једноперсонална друштва ограничене одговорности: Ваљаоница – ФЕМОД, Ваљаоница Безбедност, Ваљаоница Амбалажа и Ваљаоница Стандард, чији је стопроцентни оснивач В. Осим што чине пратећу делатност и врше услуге за матично пре-дузеће, друштва послују и на екстерном тржишту.

ЛИТЕРАТУРА: Ваљаоница бакра и алуминијума „Слободан Пенезић Крцун" Титово Ужице 1955–1975, Титово Ужице 1975; Ваљаоница бакра Севојно 1950–2000, Ужице 2000.

Даница Шостар

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)