ВЕЛИКИ МАЉЕНИК (Малиник)

ВЕЛИКИ МАЉЕНИК (Малиник), планина у источној Србији која припада систему Карпатско-балканских планина. Издиже се на око 12 км југозападно од Бора. Највиши врх Велики Малиник достиже 1.158 м. В. М. се пружа правцем југозапад–североисток у дужини од око 16 км, готово паралелно са Кучајским планинама. Он има асиметричан облик. Југозападни део планине је ужи и стрмији, док је источна страна пространија. Преко ње се пружају многобројни водотоци који отичу према Црном Тимоку, а чијим се ерозивним радом овај део планине обликовао у планинске косе. На западу В. М. од Кучајских планина раздваја Радованска река, једна од саставница Црног Тимока. На северозападу В. М. од Кучајских планина дели Вајска река, којој са запада притиче Ваља де Мижлок, у чијој долини је Лазарев кањон са вертикалним кречњачким литицама. Планина је позната по Лазаревој пећини, која се налази северозападно од Злота. У геолошкој грађи В. М. од југозапада ка североистоку смењују се старе палеозојске творевине, које чине метаморфисани пешчари, глинци и кречњаци, потом аргилошисти и филити. Дуж њих, на источним падинама доминирају јурски масивни спрудни кречњаци и доњокредни кречњаци. Јужније од Лазаревог кањона утврђени су зелени шкриљци и метавулканити, који су део Кучајско-бељаничког кристаластог комплекса. Малиник је прекривен шумском вегетацијом.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)