ВЕТЕРИНАРСКИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИНСТИТУТИ

ВЕТЕРИНАРСКИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИНСТИТУТИ, установе чији је рад усмерен на стално унапређење квалитета активности ветеринарске медицине и стручњака у клиничким и лабораторијским испитивањима, те њихов даљи развој, стандардизацију и увођење нових метода испитивања, као и добру лабораторијску и професионалну праксу.

Зајечар. Епизоотиолошка дијагностичка станица основана је 1952, а после њеног развоја активности из области ветеринарске медицине наставио је Ветеринарски специјалистички институт (ВСИ) од 1952. Покрива територију Тимочког епизоотиолошког подручја, односно Зајечарског и Борског округа. Зајечарски округ обухвата општине: Зајечар, Књажевац, Бољевац и Сокобања; Борски округ обухвата општине: Бор, Неготин, Кладово и Мајданпек. Водећа грана пољопривредне производње на истоку Србије је сточарство, а скоро читав сточни фонд на овом простору је у сеоским домаћинствима. У свом раду научно и стручно особље В. с. и. прати најновија достигнућа из области свога рада и учествује у програмима едукације и оспособљавања власника и држалаца животиња о заштити здравља и добробити животиња. У В. с. и. запослено је 19 радника, од којих један доктор наука, пет специјалиста и један доктор ветеринарске медицине, један хемичар и један економиста и др. Ови кадрови раде у пословној згради од 900 м² површине. У В. с. и. постоји неколико организационих целина према врстама послова које обављају. Због величине епизоотиолошког подручја Институт располаже са седам различитих возила, а у својој делатности његови стручњаци остварују сталне стручне контакте и сарадњу са кадровима ветеринарске медицине из пољопривредних организација, инспекције ветеринарске медицине, Факултета ветеринарске медицине, као и научним и другим стручним институтима из Републике Србије. В. с. и. такође остварује сарадњу и са епидемиолошком службом медицинских центара са овог простора у откривању и дијагностиковању заразних болести заједничких људима и животињама. Институт је 2005. усагласио свој систем менаџмента квалитетом према захтевима стандарда СРПС ИСО 9001, а у 2006. акредитовао Сектор за лабораторијска испитивања према захтевима стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17 025.

Зрењанин. Године 1957. основан је Ветеринарски завод у склопу Завода за пољопривреду. Из њега је настао В. с. и. Он покрива територију Зрењанинског епизоотиолошког подручја, које покрива подручје Средњобанатског округа (пет општина) и део Севернобанатског округа (три општине). Организационо, В. с. и. се састоји из Службе за лабораторијска испитивања (девет запослених), Службе за здравствену заштиту, епизоотиологију и репродукцију (четири запослена) и рачуноводствено-финансијске и опште службе (петоро запослених). У оквиру Службе за лабораторијска испитивања налази се Одељење за бактериологију, микологију, паразитологију и испитивање хране за животиње, Одељење за испитивање намирница, као и Одељење за серологију и имунологију. Ова одељења опремљена су и оспособљена за дијагностику бројних заразних, паразитских и технолошко-узгојних болести код живине, свиња, говеда, оваца, коза, коња, паса, мачака и пчела. Служба обавља микробиолошка и органолептичка испитивања хране за животиње и компонената на санитарну и хигијенску исправност. Ова Служба такође обавља микробиолошку и хигијенску контролу као и консалтинг у објектима за клање и прераду меса и млека на овом подручју. Службу за здравствену заштиту животиња, епизоотиологију и репродукцију чине стручњаци из области епизоотиологије, здравствене заштите живине, здравствене заштите свиња и репродукције, стерилитета и вештачког осемењавања животиња. Делатности ове Службе су: систематско праћење епизоотиолошке ситуације, праћење спровођења програма мера, стручна помоћ инспекцији ветеринарске медицине и оперативне службе ветеринарске медицине, промет вакцина и дијагностичких средстава, спровођење мера у карантину, контрола зооноза, консалтинг у ветеринарској медицини и интензивној сточарској производњи, спровођење мера превентиве, имунопрофилаксе, клиничке дијагностике, терапије, сузбијања и искорењивања заразних и других болести у живинарству, свињарству и говедарству. В. с. и. поседује међународни систем квалитета СРПС ИСО 9001, а акредитован је и за лабораторијска испитивања према захтевима стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17 025.

Јагодина. Ветеринарско-дијагностичка станица основана 1952, после више трансформација прерасла је у В. с. и. 1991. Основна делатност Института је учествовање у спровођењу мера за спречавање појављивања, сузбијање и искорењивање заразних болести и праћење епизоотиолошке ситуације на територији Поморавског и Шумадијског округа, чије подручје чини 12 општина и територија града Крагујевца. У циљу благовремене и тачне лабораторијске дијагностике В. с. и. располаже савремено опремљеним лабораторијама за испитивање у области бактериологије, паразитологије, микологије, бактеријске и вирусолошке серологије. У њима се примењују савремене дијагностичке методе, тако да је могуће дијагностиковати велик број болести, посебно зооноза. На пословима којима се Институт бави, раде доктори наука, магистри наука, специјалисти и доктори ветеринарске медицине из области епизоотиологије, микробиологије, патолошке морфологије, хигијене и технологије животних намирница анималног порекла и репродукције животиња. Године 2005. В. с. и. успешно је окончао процес увођења система менаџмента квалитетом у складу са стандардом ЈУС ИСО 9001, а акредитацију сектора за лабораторијска испитивања према стандарду ЈУС ИСО/ИЕЦ 17 025 завршио је 2006.

Краљево. Основан је 1979. Најважнија делатност В. с. и. обухвата: превентиву, лабораторијску дијагностику, сузбијање и искорењивање заразних и паразитских болести животиња, посебно зооноза, лабораторијску контролу хигијенске исправности и квалитета сировина и производа животињског порекла, сточне хране и воде, превентиву и терапију стерилитета животиња, промет лекова и опреме за потребе ветеринарске медицине. Наведене делатности Институт обавља на подручју 25 општина југозападне Србије (Рашки, Расински, Моравички и Златиборски округ), на којем се налази између 20 и 30% сточног фонда Републике Србије. У В. с. и. ради 40 радника, од којих један научни сарадник, два доктора наука и осам магистара наука ветеринарске медицине, пет специјалиста и седам истражиавача сарадника. У оквиру сталног усавршавања кадрови Института активно учествују на домаћим и међународним скуповима, а више њих је било на усавршавању у САД, Немачкој, Холандији, Швајцарској и Енглеској. Своју специјалистичку и друге делатности В. с. и. обавља у пословном простору од око 1.000 м², користећи савремену опрему у оквиру више сектора и одељења. Осим савремене опреме за лабораторијску дијагностику, инструменталну хемију и опреме за ветеринарску санитацију у оквиру сузбијања заразних болести, у току је комплетирање опреме за виши ниво биосигурности лабораторијских услова за дијагностику нарочито опасних заразних болести, као и најсавременије лабораторијске опреме за дијагностику на молекуларном нивоу. На епизоотиолошком подручју овог Института, по први пут у Републици Србији, откривено је и дијагностиковано више заразних болести (плави језик, козји артритис -- енцефалитис), а појава птичјег грипа (2006) успешно је контролисана и болест сузбијена. Наведени кадровски потенцијал и савремена опрема били су основа за одређивање овог В. с. и. у 2005. за Националну референтну лабораторију за птичји грип. У 2005. у Институту је примењен и сертификован систем управљања квалитетом ЈУС ИСО 9001, а од 2006. акредитована је лабораторија за испитивање по стандарду ЈУС ИСО 17025.

Чедомир Русов

Ниш. Најстарија је организација ове врсте у Србији. При Пастеровом заводу, основаном 1900, формирано је Одељење за ветеринарску епидемиологију, 1941. Као самостална организација регистрована је 1948. под називом Реонски бактериолошки завод. Од тада је пролазио кроз различите организационе облике да би 1992. био регистрован као В. с. и. Своју делатност обавља у Нишком и Јужно моравском епизоотиолошком подручју са пет округа (Нишавски, Пиротски, Топлички, Јабланички и Пчињски) и укупно 25 општина. Сарађује са осталим В. с. и., факултетима, произвођачима намирница анималног порекла, произвођачима сточне хране, војском Србије и сеоским домаћинствима. Организован је тако да у Сектору за лабораторијска испитивања има две службе (за клиничку микробиологију и паразитологију и за лабораторијска испитивања хране), као и Одељење за пријем узорака. Посебно је организована Служба за епизоотиологију, патологију, репродукцију и дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД) са Одељењем за пчеларство, рибарство и ловство. Има самостално Одељење за дистрибуцију вакцина, дијагностичких средстава и промет лекова, те Одељење за научноистраживачки рад. У В. с. и. ради 14 доктора ветеринарске медицине, од којих су двојица магистри наука ветеринарске медицине, двојица су на специјализацији, а остали су специјалисти из различитих области ветеринарске медицине (заразне болести, епизоотиологија, болести малих животиња, породиљство, паразитологија, микробиологија, патологија, хигијена намирница и зоохигијена). У В. с. и. раде и два дипломирана хемичара, а Институт је регистрован за обављање послова лабораторијске дијагностике заразних и паразитских болести, микробиолошке и хемијске анализе намирница и хране за животиње, испитивање семена за в.о., праћење и унапређење мера заштите животне и радне средине, послова ДДД у ветеринарској медицини, увоз и промет лекова и других медицинских средстава, као и за паковање сточне хране, сировина и додатака. На основу Стандарда СРПС ИСО 9001:2008. Институт има сертификован систем квалитета, а на основу Стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 1725:2006. акредитована су лабораторијска испитивања која се односе на све области његовог рада.

Милан Ж. Балтић

Панчево. У оквиру Пољопривредне станице у Панчеву 1961. основана је Ветеринарско-дијагностичка лабораторија. Ова лабораторија је 1993. конституисана у В. с. и., који обавља делатност ветеринарске медицине на територији округа Јужни Банат, у којем се налази осам општина: Панчево, Вршац, Бела Црква, Пландиште, Ковин, Ковачица, Алибунар и Опово. Од кадрова В. с. и. има једног магистра наука, пет специјалиста и пет техничара ветеринарске медицине. Једна од основних делатности Института усмерена је на стални развој и унапређивање специјалистичког рада из области ветеринарске медицине, посебно лабораторијских и клиничких испитивања: дијагностика болести животиња, епизоотиолошка и клиничка испитивања, репродукција, исхрана животиња и др. Велика пажња посвећује се контроли квалитета и здравствене исправности намирница животињског порекла, као и хране за животиње. В. с. и. координира рад свих ветеринарских станица на територији округа Јужни Банат и учествује у спречавању појављивања и сузбијању заразних болести животиња. Институт од 2005. поседује међународни сертификат за уведен систем квалитета СРПС ИСО 9001, а 2007. обавио је акредитацију Сектора за лабораторијска испитивања према захтевима стандарда ПРПС ИСО/ИЕЦ 17 025.

Пожаревац. Ветеринарско-дијагностичка станица основана је 1953. Од 1969. до 1989. радила је у оквиру Ветеринарског института у Београду, а од 1989. до 1992. под називом Регионални ветеринарски завод. Од 1992. ради под називом В. с. и., а његово епизоотиолошко подручје је територија Браничевског и Подунавског округа. Овај институт има 16 запослених, од којих су седам доктори ветеринарске медицине различитих специјалности: два епизоотиолога, два микробиолога, један специјалиста за репродукцију, један патолог и један специјалиста за живинарство. Организационо, Институт чине два сектора са по пет одељења, чији је задатак праћење епизоотиолошке ситуације, откривање, сузбијање и искорењивање заразних и паразитских болести, лабораторијска дијагностика, утврђивање микробиолошке исправности намирница животињског порекла, микробиолошке исправности хране за животиње, спровођење мера за повећање плодности животиња, промет вакцина, лекова и средстава за ДДД. В. с. и. је увео стандарде СРПС ИСО 9001, као и СРПС ИСО/ИЕЦ 17 025.

Чедомир Русов

Приштина. У Приштини је 1946. основан Ветеринарски бактериолошки завод који је отпочео са радом годину дана касније. Године 1952. овај Завод је регистрован као Ветеринарски научноистраживачки и дијагностички институт Косова и Метохије, да би 1955. био преименован у Ветеринарски институт Приштина. Од тада пролази кроз различите облике деловања и организовања, углавном као Завод у оквиру Института (Ветеринарски институт Београд, Институт за сточарство и ветеринарство, Институт за научна истраживања у пољопривреди и ветеринарству, Биотехнички институт). Ботехнички институт је 1981. укључен у састав Пољ. ф. у Приштини, као организациона јединица Институт за сточарство и ветеринарство. Овај Институт остаје у оквиру Пољ. ф. све до 2001, када је у Приштини почео да ради Пољопривредни и ветеринарски факултет. У оквиру овог факултета постоји Департман за ветеринарску медицину који школује докторе ветеринарске медицине. Од 1991. до 1999. са седиштем у Косову Пољу, као део В. с. и. у Краљеву, постојала је Епизоотиолошка дијагностичка станица.

Милан Ж. Балтић

Сомбор. После оснивања 1961. и више трансформација, 1992. оформљен је као Ветеринарски специјалистички завод, а од 1993. В. с. и. Основна делатност Института обухвата активности у области ветеринарске медицине, посебно лабораторијских и клиничких испитивања у дијагностици болести животиња, епизоотиолошким и клиничким испитивањима, репродукцији и исхрани животиња, здравственој исправности намирница животињског порекла и хране за животиње, промет биолошких препарата, лекова и опреме, као и средстава за ДДД. Епизоотиолошко подручје рада В. с. и. простире се на територији шест општина: Сомбор, Кула, Врбас, Апатин, Оџаци и Бачка Топола. Организационо, Институт се састоји из више сектора и одељења: Сектора за лабораторијска испитивања, Сектора за здравствену заштиту животиња, Одељења за промет биолошких препарата, лекова, опреме и средстава за ДДД, Сектора за производњу сточне хране и премикса, Сектора за промет сточне хране, премикса и сировина за производњу сточне хране, и Одељења за заједничке послове. Стручњаци Института учествују у међулабораторијској сарадњи, обављају сталну размену стручних искустава са стручњацима из разних институција ветеринарске медицине и јавног здравља, а редовно учествују и на стручним и научним скуповима и саветовањима. В. с. и. поседује међународни сертификат менаџмента квалитетом по стандарду СРПС ИСО 9001, а увео је акредитацију Сектора за лабораторијска испитивања према захтевима стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17 025.

Суботица. В. с. и. је основан 1992. као правни следбеник специјалистичке службе Сточарско-ветеринарског центра у Суботици. У оквиру своје надлежности Институт обавља следеће активности: систематски ради на дијагностици и тиме доприноси спречавању појаве, откривању, спречавању ширења, сузбијању и искорењивању болести животиња; обавља лабораторијску (бактериолошку, серолошку, вирусолошку, паразитолошку, хемијску, биохемијску, патолошку и радиолошку), као и теренску и клиничку дијагностику болести животиња; лабораторијско испитивање безбедности хране животињског порекла; лабораторијско испитивање хране за животиње; испитује семе за вештачко осемењавање животиња; учествује у програмима едукације и оспособљавања власника и држалаца животиња у области заштите здравља и добробити животиња, као и друге послове за које је регистрован. У Служби за здравствену заштиту животиња ради један специјалиста за епизоотиологију, један специјалиста за репродукцију и вештачко осемењавање и један специјалиста-магистар за патологију животиња. У Лабораторији за испитивања обављају се бактериолошка, серолошка и паразитолошка испитивања клиничког материјала животиња, микробиолошка и хемијска испитивања хране животињског порекла, микробиолошка испитивања хране за животиње и микробиолошка испитивања лекова за животиње. У овој Лабораторији раде двоје специјалиста из микробиологије, двоје из контроле намирница животињског порекла, као и 12 техничара ветеринарске медицине. У Служби за промет лекова раде један доктор и један техничар ветеринарске медицине. В. с. и. има од 2005. сертификован Систем менаџмента квалитетом СРПС ИСО 9001, а Лабораторија за испитивања има од 2006. сертификован Систем менаџмента Лабораторије СРПС ИСО/ИЕЦ 17 025.

Чедомир Русов

Шабац. Уредбом Министарства пољопривреде основана је 1952. Ветеринарско-дијагностичка станица. Њени основни задаци били су: дијагностика и сузбијање заразних, паразитарних и узгојних болести, те унапређење и координација рада службе ветеринарске медицине. Станица је кроз различите облике организовања, у 1993. прерасла у В. с. и. Делатност обавља на епизоотиолошком подручју Мачванског и Колубарског округа. На подручју ова два округа налази се 14 општина са више стотина произвођачких и прерађивачких објеката (фарме, сељачка газдинства, млекаре, кланице и фабрике сточне хране), од којих око 200 имају уговорену сарадњу са Институтом. Овај В. с. и. сарађује и са осталим институтима, научним институтима за ветеринарство, Факултетом ветеринарске медицине у Београду и другим сродним установама у Србији. У циљу постизања што бољих резултата на унапређењу сточарске производње, мера здравствене заштите животиња и рада у области безбедности хране, В. с. и. је организационо подељен на три Сектора. Сектор за здравствену заштиту животиња и промет биолошких препарата има четири Одељења: за епизоотиологију и патологију; за промет биолошких препарата; за репродукцију, стерилитет и вештачко осемењавање и за здравствену заштиту живине. У Сектору за лабораторијска испитивања су три Одељења: за микробиологију, имунологију и паразитологију; за испитивање животних намирница и хране за животиње, и за узорковање, пријем узорака, прање и стерилизацију. Постоји и Сектор за опште послове. На основу Стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17 025: 2006. акредитована су лабораторијска испитивања за: микробиолошка, паразитолошка; серолошко-имунолошка и сензорна испитивања; одређивање броја ћелија у сировом млеку, и узорковање хране и воде. У В. с. и. запослено је осам доктора ветеринарске медицине, који су специјалисти из следећих области ветеринарске медицине: породиљства и вештачког осемењавања; хигијене и технологије намирница; микробиологије; епизоотиологије; здравствене заштите живине и патолошке морфологије, као и један инжењер технологије.

Милан Ж. Балтић

Република Српска. Почеци рада Ветеринарског института РС везују се за оснивање Одељења за ветеринарску епидемиологију при Хигијенском заводу у Бањалуци. Ово Одељење је основано 1934. и после II светског рата постаје Ветеринарски завод, као самостална организација. Данас је то Ветеринарски институт „Др Васо Бутозан" са седиштем у Бањалуци и одељењем у Бијељини. У Институту се обављају: научноистраживачки рад, дијагностичка испитивања обољења животиња, посебно зооноза, испитивања безбедности и квалитета хране анималног порекла, као и квалитета хране за исхрану животиња. Институт је до сада акредитовао 16 метода испитивања и у својим лабораторијама, у Бањалуци и Бијељини, изводи око 160 различитих анализа. У Институту су запослени претежно доктори и магистри наука, као специјалисти из различитих области ветеринарске медицине. Институт успешно сарађује са сродним институцијама у БиХ, бившим републикама СФРЈ, као другим европским земљама.

Милан Ж. Балтић; Чедомир Русов

Црна Гора. Ветеринарско-дијагностичка станица у Подгорици основана је 1950. Четири године касније почела је са радом Станица за вјештачко осјемењавање, која је 1956. прерасла у Центар за вјештачко осјемењавање. Ове две организације се интегришу у Ветеринарски завод Црне Горе, који 1960. улази у састав Пољопривредног односно Биотехничког института. Биотехнички институт је најстарија научноистраживачка организација у Црној Гори будући да је једна од његових јединица -- Центар за суптропске културе у Бару -- основана 1937. Биотехнички институт, из којег је 2005. произашао Биотехнички факултет, имао је десет научноистраживачких центара из различитих области пољопривреде, међу којима је био и Центар за ветеринарство и слатководно рибарство. Овај центар је данас организациона јединица Биотехничког факултета. Основна делатност Ветеринарско-дијагностичке станице, односно Ветеринарског завода, била је везана за дијагностику заразних болести животиња и њихово искорењивање као и вештачко осемењавање. Уласком у састав Пољопривредног (Биотехничког) института Ветеринарски завод (данас Центар за ветеринарство и слатководно рибарство) усмерава своју активност и у научноистраживачки рад, а оснивањем Биотехничког факултета и у наставни рад.

Специјалистичка ветеринарска лабораторија у Подгорици основана је 2004. са задатком да обавља дијагностичка испитивања и сузбијање заразних болести животиња, посебно зооноза, као и да допринесе функционисању система безбедности хране у Црној Гори. Ова лабораторија такође контролише храну за животиње, врши превентиву појединих болести животиња и дистрибуцију вакцина. Она има акредитоване методе за испитивање микробиолошке исправности хране животињског порекла, паразитолошка испитивања меса и производа од меса, као и микробиолошка, серолошка, имунолошка и паразитолошка испитивања биолошког материјала (органски секрети, екскрети, ткива, ткивне течности, брисеви).

Милан Ж. Балтић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Маринковић (ур.), 100 година удружења ветеринара Србије, Бг 1990; Д. Кажић, Д. Мандић, Ветеринарски завод. 60 година Пољопривредног (Биотехничког) института, Пг 1997; Б. Бјелајац (ур.), 60 година Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан", Бл 2004; З. Дебељак (ур.), 30 година Ветеринарско-специјалистичког института „Kраљево", Кв 2009; Д. Деспотовић (ур.), Сабрани радови др Васе Бутозана из времена настајања Ветеринарског института у Бањалуци, Бл 2009; 70 година Ветеринарског специјалистичког института „Ниш", Ниш 2011; Универзитет Црне Горе. Биотехнички факултет, Пг 2012.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)