ВЛАДИСЛАВ II

ВЛАДИСЛАВ II, краљ (?, око 1270 -- Угарска?, после 1326). Син краља Драгутина и Каталине, ћерке угарског краља Стефана V. Још за очевог живота, од угарског краља Андрије III добио је 1292. на управу „херцештво Славонију" као наследни посед, а наредне године оженио се његовом нећаком Констанцом Морозини. Крајем прве деценије XIV в., у склопу политичких борби око утицаја у Угарској, венчао се ћерком ердељског војводе Ладислава Апора, али је тај брак био осуђен од стране папског легата. Вероватно је према одредбама споразума у Дежеву из 1282. требало да наследи на престолу свог стрица краља Стефана Уроша II Милутина. Пред крај Драгутиновог живота, на државном сабору је одређен за наследника области свога оца. Убрзо по преузимању власти почео је да кује новац по угледу на оца, са натписом Владислав раб Христу. Потиснуо га је стриц, краљ Милутин, који га је утамничио, а потом загосподарио његовом облашћу, што је српског краља довело у сукоб са угарским краљем Карлом Робертом. О овом сукобу нема много података. Извесно је да је В. боравио у тамници од 1316. све до Милутинове смрти 1321. После избављења из заточеништва вероватно није учествовао у борбама за српски престо упражњен смрћу краља Милутина, него је био признат за краља у области коју је наследио од свога оца. Имао је свој двор са достојанственицима и дворјанима, ковао је новац са натписом Стефан Владислав, издавао владарске повеље и уживао друге регалне приходе. Све до 1323. био је у пријатељским односима са Стефаном Дечанским, о чему сведочи податак да су трговци из приморја слободно пословали у обе српске државе. Крајем 1323. избио је између В. и Стефана Дечанског сукоб око важног геостратешког и економског региона планине Рудник. Присталице краља В. заједно са дубровачким трговцем Менчем Менчетићем затвориле су се у рудничку тврђаву Островицу склањајући се пред војском краља Стефана Дечанског. Тај инцидент је довео до затезања односа између Дубровника и Стефана Дечанског, што је условило прекид трговине и почетак преговора о превазилажењу несугласица. Сукоб између В. и Стефана Дечанског трајао је све до 1326. Током тих борби В. је изгледа прешао у Угарску, где му се губи сваки траг.

ИЗВОРИ: Животи краљева и архиепископа српских од архиепископа Данила II, Бг 1935; Старе српске биографије XV и XVII века, Бг 1936.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, За историју рударства II, Бг 1962; С. Димитријевић, „Новчане емисије краља Драгутина, Владислава II и краља Милутина", Старинар, 1976, 27; М. Динић, Српске земље у средњем веку, Бг 1978; Историја српског народа I, Бг 1981; В. Јовановић, „Островица код Рудника, Прилог проучавању средњовековних градова у Србији", у: Уздарје Драгославу Срејовићу, Бг 1997; А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Н. Сад -- Бг 2001.

М. Шуица

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)