ВРТИШТЕ

ВРТИШТЕ, село у јужном Поморављу, на десној страни долине Јужне Мораве, 2 км источно од ушћа Нишаве. Уз источну ивицу насеља је железничка пруга Београд--Ниш, а пола километра даље и аутопут истог правца. Село је са општинским центром Нишем повезано локалним путем дугим 15 км. Насеље је на долинском дну на око 180 м н.в., основа му је овалног облика, а распоред улица је мрежаст. Први помен села је из 1498. Током друге половине XX в. број становника је благо порастао. Године 1948. село је имало 811, 2002. 1.052 а 2011. 1.112 становника (98,6% Срба). У пољопривреди је радило 32,6% активног становништва, док је неаграрно становништво највећим бројем радило ван села (58,9%), пре свега у Нишу. Велика је производња поврћа. У селу су православна црква, основна школа, месна канцеларија и земљорадничка задруга.

С. Ђ. Стаменковић

У В. је на локацији Чифлак откривен римски миљоказ императора Филипа Арабљанина. Миљоказ је пронађен у непосредној близини савременог пута Београд--Ниш, што указује на поклапање трасе римског пута Via militaris и савременог ауто-пута. Томе у прилог говори и положај следећег миљоказа истог императора, који је откривен 1737. на левој обали Нишаве у близини Ниша. Овај миљоказ се налазио на 8--9 км (6 римских миља) од претходног идући савременим путем, што указује на поклапање једног дела трасе римског пута Viminacium--Naissus са ауто-путем Београд--Ниш. Оба поменута миљоказа се датују у 244. годину н.е. на основу царских титула Филипа Арабљанина.

С. Петковић

У селу је откривено и неколико мањих праисторијских локалитета, од којих је најзначајнији „Велика чесма" или „Код чесме", са бројним покретним материјалом, претежно кeрамиком, која припада неолиту (старчевачка и винчанска култура), енеолиту (групе Бубањ I и II), раном бронзаном добу (културе Шомођвар--Винковци и Ватин), касном бронзаном добу (брњичка група, гава група), старијем гвозденом добу (басараби хоризонт) и млађем гвозденом добу. Посебну важност имају два гроба откривена на локалитету „Урвина-брег", са бројним прилозима у бронзаном накиту: двопетљастим лучним фибулама, остацима тзв. ажурираног појаса, наруквицама, триплом дугмади, фалерама и привесцима лоптастог и вретенастог облика. Мала сребрна наруквица са једним раширеним искуцаним крајем указује на везе са Македонијом. Гробови се датују у VI в. п.н.е. и припадају злотској групи старијег гвозденог доба, раширеној у источној Србији и северозападној Бугарској.

Р. Васић

ЛИТЕРАТУРА: П. Петровић, „Нови миљоказ Филипа Арабљанина. Прилог топографији античког Наиса", Старинар, 1967, 18 (1968); Праисторијске културе Поморавља и источне Србије, Ниш 1971; P. Petrović, Inscriptions de la Мésie Supérieure, Vol. IV, Naissus -- Remesiana -- Horreum Мargi, Bg 1979; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; М. Стојић, М. Јоцић, Ниш, Археолошка грађа Србије, Бг--Ниш 2006.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)