ВУКИЋЕВИЋ, Велимир

ВУКИЋЕВИЋ, Велимир, вајар-керамичар (Београд, 22. III 1914 -- Београд 26. X 1995). Пошто је 1939. дипломирао на Правном факултету у Београду, запослио се као правник у Заводу за заштиту споменика културе, а потом као секретар Факултета примењених уметности у Београду. Веома рано показао уметничке склоности ка вајању у керамици. Увођењем слободнијих тема снажно је допринео развоју керамике као самосталне дисциплине у Србији. Нарочито су упечатљиве његове стилизоване фигуре, као и пиктуралне и хуморне теме свемира. Од 1955. излаже у земљи и иностранству. Учествовао је на првом Тријеналу југословенске керамике у Суботици (1968), као и на свим каснијим тријеналима, октобарским салонима и мајским изложбама. Излагао је у Фаенци (1959) и Гмундену (Аустрија, 1959), на изложбама које је организовала Академија за керамику у Женеви, на VIII међународној изложби керамике у Вашингтону (1962), Хелсинкију, Ослу (1964), Истанбулу (1965) и Денверу (1968), те на изложби Југословенске примењене уметности у Москви, Лењинграду, Риги, Тбилисију, Индији, Пакистану и Лондону. Добитник је Сребрне медаље у Остенду (1959), Седмојулске награде (1959) и Награде за експеримент у керамици (1972).

ЛИТЕРАТУРА: Обликовање у Србији: аутори и остварења примењених уметности и дизајна, Бг 1973.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)