Прескочи до главног садржаја

ВЕЛИКА РЕМЕТА

001_Velika-remeta_litografija.jpgВЕЛИКА РЕМЕТА, манастир са црквом посвећеном Св. Димитрију, саграђен на јужним обронцима Фрушке горе. Према легенди основао га је краљ Драгутин крајем XIII и почетком XIV столећа. Осим предања, међутим, не постоје материјални докази о оснивачу манастира нити о времену када је подигнут. У званичним изворима В. Р. се први пут помиње 1562, а као Ремета двадесетак година раније. Црква Св. Димитрија има крстообразну основу добијену правоугаоним певничким трансептом. На источној страни је централна апсида, споља тространа, изнутра полукружна. Над певницама се диже купола. Године 1716. 002_Zvonik-manastira-Velika-Remeta.jpgТурци су спалили манастир који је касније обновљен. Ктиторством архиепископа Викентија Поповића саграђен је већи део конака северно од цркве. Храм 1735. добија звоник, највиши на Фрушкој гори, са капелом посвећеном Св. Јовану Претечи. Од првог фреско-живописа из 1568. сачувано је неколико ликова светитеља на своду наоса, у олтарској апсиди и у ниши на јужној фасади лик патрона храма Св. Димитрија. Олтарску преграду, описану приликом канонске визитације 1753, сликао је непознати иконописац у првој половини XVIII столећа. Ликови апостола горње зоне иконостаса приписани су руци Василија Романовича. Четири велике престоне иконе, Свети Никола, Свети Јован Претеча, Богородица са Христом и Света три јерарха, добијене од монаха манастира Раковице 1739, рад су руских иконописаца из круга Симона Ушакова. Током II светског рата манастир је спаљен, а ризница опљачкана. Реконструкција кубета, крова на цркви и конзервација и рестаурација фрагмента живописа завршене су 1982.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Руварац, „Манастир Велика Ремета 1772", СрС, 1906, 10; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије, Н. Сад 1965; П. Васић, Доба барока, Бг 1971; В. Матић, „Звоник манастира Велике Ремете и његови ктитори", ЗЛУМС, 1978, 14; М. Лесек, „Прилог проучавању Василија Романовича", СДИУС, 1979, 78; В. Матић, Архитектура фрушкогорских манастира, Н. Сад 1984; З. Ракић, „Великореметске иконе из 1687. године и њихови аутори", ЗЛУМС, 1986, 22; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства XVI-XVII века, Бг 1991; Б. Кулић, Н. Срећков, Манастири Фрушке горе, Н. Сад 1994; Срем кроз векове, Бг 2007; Д. Медаковић, Фрушкогорски манастири, Н. Сад 2010; Света Гора фрушкогорска, Н. Сад 2010.

Мирослава Костић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)