ВИДИЋ ТОМИЧИЋ, Лариса

ВИДИЋ ТОМИЧИЋ, Лариса, песник (Биоград на мору, Хрватска, 8. IV 1943). Дипломирала је на Одсеку за светску књижевност на Филозофском факултету у Београду и економију на Универзитету „J. W. Goethe" у Франкфурту на Мајни (Немачка). Пише поезију, а песме је објављивала у студентским листовима, новинама, књижевним часописима, књигама. Деловала је у српској заједници Франкфурта на Мајни, пре свега у сфери културе. Један је од оснивача Удружења писаца „Седмица" из Франкфурта на Мајни (1995), асоцијације која је посвећена очувању српског језика, као матерњег, литературе и културног наслеђа за млађе генерације у дијаспори. Учесница је многих сусрета књижевника из матице и дијаспоре, књижевних вечери, традиционалних Мајских и Октобарских сусрета писаца дијаспоре. Добитник је прве награде на конкурсу за песму у Франкфурту на Мајни (1996) и награде „Растко Петровић" за писце из расејања (1997). Живи у Франкфурту на Мајни.

ДЕЛА: Не тражимо се више, Круш. 1995; Песме, Мало Црниће 1996; Ноћ пре дана, Круш. 1996; Изгубљени, Круш. 1998; Кад не спаваш, Пожега 1998; Још увек сам дете, Бг 1998; Топле руке ветра, Франкфурт на Мајни -- Смедерево 2008.

ЛИТЕРАТУРА: Биографски лексикон Срби у свету -- Ко је ко 1996/99, Бг -- Лос Анђелес 1999.

М. Вучићевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)