ВАУДА, Златан

ВАУДА, Златан, композитор, диригент (Пернице код Марибора, 14. I 1923 – Београд, 4. XI 2010). Композицију студирао у класи М. Тајчевића на Музичкој академији у Београду. Усавршавао се на летњим курсевима код Х. Сваровског и Х. Јелинека. Од 1952. до 1986. радио као диригент и уметнички руководилац Дечјег хора Радио-телевизије Београд. Са овим ансамблом изводио је хорска дела домаћих и страних аутора, као и остварења за веће извођачке ансамбле (Ј. С. Бах, Пасија по Матеју; К. Пендерецки, Пасија по Луки и др.), те учествовао на међународним такмичењима, фестивалима и турнејама (Диселдорф, Будимпешта, Беч, Салцбург). Његова рана дела компонована су у традицији словенског неоромантизма, а одликују их мелодијска прегледност и инвентивност, примена фолклорних образаца, као и јасна форма. Од краја 50-их В. преобликује овај модел и пажњу усмерава на разраду формалних елемената и колорит. У укупном опусу, који броји близу 300 дела, најбројнијe су хорскe композиције (велик број мешовитих и око 70 дечјих a capella хорова), а два дела су компонована за хор и дувачки оркестар: Отворена песма (1977) и Сан им чува историја (1980), композиција написана у знак сећања на жртве стрељања у Крагујевцу 1941. Друго важно поље стваралаштва В. јесте камерна музика: Пастеле I и II за дувачки квинтет (1967, 1978), Сеансе I, II и III за клавирски трио (од којих је последња са гласом, 1969–1972), седам гудачких квартета, Соната бревис за кларинет и клавир (1952), Сонатина за флауту и клавир (1967), Покошени осмеси за глас и дувачки квинтет (1978), бројне соло песме и више циклуса песама за глас и клавир. Међу оркестарским делима, знатно мање заступљеним у његовом опусу, истиче се двоставачни Концерт за кларинет и камерни оркестар (1959) који су премијерно извели кларинетиста Е. Ачкун и Београдска филхармонија са диригентом Зубином Мехтом, те Addagieto за дувачке инструменте, удараљке, клавир и харфу. Аутор је дечје опере Јежева кућица (1957, на текст Б. Ћопића), као и бројних дечјих песама. Компоновао је и музику за радио-драме. За композиторски, диригентски и педагошки рад добио је бројна признања, међу којима су и Вукова награда Културно просветне заједнице Србије и Спомен-плакета града Београда. Проглашаван је за најуспешнијег уметника Радио-телевизије Београд, а добитник је и више награда и плакета Југословенске радио-телевизије и Удружења композитора Србије.

ЛИТЕРАТУРА: В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бг 1969; А. Сабо, „Три акорда Златана Вауде", НЗ, 2004, 23.

Биљана Срећковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)