ВАСИЉЕВ РАДОВИЋ, Светлана

ВАСИЉЕВ РАДОВИЋ, Светлана, сликар (Београд, 18. III 1949 – Београд, 8. III 1998). Унука Валентине и Алексеја, старија ћерка Игора Васиљева. Сликала је од најраније младости. Студирала је у класи Недељка Гвозденовића, а дипломирала 1973. код Раденка Мишевића, на Академији ликовних уметности у Београду. Била је члан УЛУС-а. Повремено је учествовала на заједничким ликовним смотрама, излагала са члановима породице Васиљев, али и самостално (Београд, Обреновац, Лозница). Један њен акварел чува се у Народном музеју у Београду. Радила је у уљу и акварелу, а сликала пределе, портрете, мртве природе, ентеријере и фигуралне композиције. Припадала је токовима поетског реализма и интимизма, а под утицајем „плаве фазе" свога оца радила је и у стилу експресионизма прожетог симболизмом.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Злоковић, Светлана Васиљев Радовић, Обреновац 1982; Љ. Миљковић, Светлана Васиљев Радовић: Слике, Лозница 1989.

Љубица Миљковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)