ВОЈИХНА

ВОЈИХНА, логотет (XV в.). Један од утицајних појединаца на двору српског владара Ђурђа Бранковића током првих година његове владавине. Са титулом логотета био је на челу владарске канцеларије и имао извесна овлашћења у управљању црквеним пословима. Помен о њему сачувао се у Ђурђевој повељи од 13. XII 1428. којом се потврђују привилегије Дубровчана у Србији. Наведен је, уз војводу Радослава, челника Радича и протовестијара Богдана, као један од милосника, односно гараната извршења правног чина. Овај податак показује да је В. уживао приличан углед и поверење у обављању државних послова, пошто је реч о документу који је требало да обнови и настави вишедеценијску традицију добрих економских и политичких односа између Србије и Дубровника.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/2, Бг – Ср. Карловци 1934.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић, господар Србима, Подунављу и зетском Приморју, I, Бг 1880; С. Новаковић, Служба логотета (или великог логотета) у старој српској држави, Бг 1886; С. Станојевић, „Студије о српској дипломатици XI–XIV", Глас СКА, 1923, 106; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 2001.

Станоје Бојанин

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)