ВЛАЈКОВИЋ, Светозар
ВЛАЈКОВИЋ, Светозар, индустријалац (Баћевац код Београда, 24. III 1866 -- Београд, 17. X 1947). Изучио је столарски занат у земљи и иностранству. По повратку у земљу отворио столарску радионицу у Београду и 1895. основао прву Српску столарску задругу. Од 1925. у радионици су, уз овлашћење Војног ваздухопловства, одржавани и поправљани авиони типа Бреге 14 (Breguet), различити типови авио-мотора, укључујући и Рено, израђивани и поправљани авионски делови. Столарска радионица је јуна 1926. преименована у фабрику аероплана и авионских мотора „Светозар Влајковић и синови". Српска ваздухопловна индустрија се, захваљујући пионирима у авио-предузетништву, попут В., знатно развила у међуратном периоду: у Београду и околини производња је била на високом технолошком нивоу, вођена стручњацима који су сарађивали с истакнутим европским произвођачима. Желећи да скрене пажњу државних и војних стручњака, В. је 1926. покренуо пројекат израде атрактивног лаког спортског авиона, малог једноседа, који је довршен на пролеће 1927. у радионици на Дорћолу и назван „Свети Ђорђе", по В. крсној слави и заштитнику предузећа, с осликаном стилизованом иконом свеца како јаше авион. X-SABC је био, вероватно, први службено регистровани југословенски цивилни авион. Његов пробни лет посматрао је низ домаћих и иностраних ваздухопловних стручњака и званичника. Јуна 1927. авион је учествовао на међународној аеронаутичкој изложби у Прагу. Том приликом В. је с представницима чехословачке фирме „Валтер а. д." уговорио израду и оправку мотора овог предузећа у Београду. Уз учешће чехословачког капитала 1928. у Београду је основано заједничко предузеће „Светозар Влајковић и комп.". Будући да В. радионице на Дорћолу нису задовољавале потребе рационалне производње, Команда ваздухопловства је захтевала подизање нове фабрике у Раковици. В. у овом подухвату није учествовао, него је уз обештећење изашао из посла. Његово породично предузеће „Светозар Влајковић и синови" наставило је с радом до 1940, производећи каросерије за аутомобиле, машинску столарију и друге столарске производе. Авион „Свети Ђорђе" поклоњен је националном удружењу резервних авијатичара. В. је опремио цркву Александра Невског у Београду. Одликован је орденима Св. Саве V и IV реда и Белог орла V реда. Породична имовина је национализована након II светског рата.
ЛИТЕРАТУРА: С. Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Бг 1933; Ф. Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века, I--II, Бг 1987; Ч. Јанић, Ш. Оштрић, „Београдска авио-индустрија", Аероплан, 1990, 1; Ч. Јанић, 70 година ваздухопловне индустрије Југославије, 1923--1993, Бг 1993.
Милена Јоксимовић Пајевић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)