ВЕЛИКАНОВИЋ, Исо

ВЕЛИКАНОВИЋ, Исо, књижевник, преводилац (Шид, 29. III 1869 – Загреб, 21. VIII 1940). Школовао се у Винковцима (гимназија) и Бечу (филозофија и медицина). У Сремској Митровици издавао Кнут, лист за сатиру и хумор (1904–1906). Један је од најплоднијих и највјештијих преводилаца у хрватској традицији: преводио је с руског (Ф. Достојевски, Н. Гогољ, И. Тургењев, Л. Толстој, М. Горки, Н. Љесков), енглеског (Џ. Свифт, Ч. Дикенс), шпанског (М. Сервантес), француског (Ж. Б. П. Молијер, О. Балзак, Г. Мопасан), пољског (Х. Сјенкјевич, Е. Ожешкова), њемачког (Ј. В. Гете, Ш. Цвајг) и др. Преводи су му објављивани у главним центрима српског / хрватског језика у Југославији. У својим прозним, драмским и пјесничким дјелима узимао је мотиве из сремског живота, дајући им хумористичко-сатирични лик (Зашто свијет није пропао и друге шаљиве приповијести из Сријема, Зг 1912; Сријемске приче, Зг 1915).

ДЈЕЛА: Отмица: пјесма у шест пјевања, Зг 1901; Нови пакао и друге хумореске, Зг 1913; Изабрана дјела, Зг 1980.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Саблић Томић, M. Гргуровац (ур.), Пети дани Јосипа и Ивана Козарца: Живот и дјело Исе Великановића, Винковци 2000; С. Жебић „Исо Великановић Шиђанин, Сријемац и Шокац", Класје наших равни, 2007, 12, 9/10.

Душан Иванић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)