ВУЧИЋ-АГА

ВУЧИЋ-АГА, заповедник Срба на турском крајишту у Пакрачком санџаку (?, прва половина XVI -- ?, после 1598). Био је један од најугледнијих старешина Срба са влашким статусом на турском крајишту (Мала Влашка у Пакрачком санџаку у Славонији) у време Дугог рата (1593--1606), када су аустријске државне и војне власти, желећи да населе пустоселине у Војној крајини (Вараждинском генералату), подстицале српско становништво да се сели са турске на аустријску страну границе. Он је 12. VI 1598. послао своје изасланике вараждинском генералу, нудећи помоћ у организовању сеобе око хиљаду српских породица. У исто време дошли су с таквом понудом и изасланици Дракула-аге из околине Пакраца. Уз сагласност аустријског надвојводе, заповедник Вараждинског генералата је прихватио њихову понуду, али је захтевао да на завршне разговоре о томе, као и о могућем заузимању Пакраца и Велике, В. дође у Вараждин 19. јула исте године. На уречени дан, међутим, он се није појавио, јер је страховао од Турака, који су према њему постали подозриви, већ је поново послао изасланике. Они су саветовали да крајишка војска не долази по Србе све док тамошњи Турци не оду за Будим. Договорена сеоба делом је остварена почетком новембра 1598, када је у Вараждински генералат дошао Дракула-ага, али се међу досељеницима не помиње и В. Наредне две године уследиле су још обимније сеобе из Пакрачког санџака, а у списковима Срба који су се тада доселили наведен је Иво Вучић-агић, чија је породица имала 15 чланова.

ИЗВОРИ: Р. Лопашић, Споменици хрватске крајине, I, Зг 1884; „Прилози за повијест Хрватске XVI и XVII вијека из штајерскога земаљскога архива у Градцу", Старине ЈАЗУ, 1887, 19.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, Миграције Срба у Славонију током 16, 17. и 18. столећа, Суб. 1926; Историја српског народа, III/1, Бг 1993.

В. С. Дабић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)