ВУКОВА ЗАДУЖБИНА

ВУКОВА ЗАДУЖБИНА, невладина, самостална народна установа која се бави свим областима народног живота и стваралаштва, у духу трајних вредности дела Вукa Стефановићa Караџићa, основана у Београду 6. XI 1987. Њени оснивачи били су представници САНУ и других најзначајнијих научних, образовних и културних организација и институција у Србији, који су 16. VII 1987. потписали Споразум о оснивању В. з. Од 1988. В. з. издаје лист Задужбину, публикацију која прати најважнија збивања у култури, науци, просвети, уметности, народној књижевности и историји. Од 1994. она издаје и свој народни илустровани календар-забавник, савремену националну читанку -- Даницу, а од 2009. Даницу за младе као прилог, па потом као засебно издање. Публиковала је и фототипска издања свих пет годишта Данице, које је Вук издавао у Бечу и Пешти почетком XIX в. (1826--1829, 1834). У оквиру Едиције „Синтезе" В. з. објавила је монографију Станислава Хафнера Старо српско рударство (2002) и зборник О слојевима култура: Срем кроз векове и Банат кроз векове (2010). Из Едиције „Посветни зборници" објављене су књиге Спомен на Милана Ђоковића (1908--1993), Спомен на Гвоздена Јованића (1926--1997), Вуковој задужбини, академик Дејан Медаковић (2007) и Признање професору Слободану Ж. Марковићу (2005). Заједно са Дечјим новинама (касније Заводом за уџбенике) и Матицом српском, В. з. је бринула о Едицији „Студије о Србима", у оквиру које се објављују књиге познатих србиста и слависта из света: оне су превасходно посвећене српском језику, књижевности, култури и историји.

В. з. обавила је многе послове просветно-педагошког карактера, као што је организовање школе и такмичења младих из српског језика и ћирилице. Организовала је кампове фолклористике и рад са истраживачима и записивачима народног блага. Активно учествује на Ђачком Вуковом сабору и Вуковом сабору у Тршићу. У току Саборских дана у Дому В. з. организује округле столове посвећене актуелним културолошким темама. Од 1990. В. з. додељује две престижне награде -- за науку и за уметност. Награде се додељују за неговање, подстицање и унапређивање књижевног и уметничког стваралаштва, научних и истраживачких пројеката, насталих на трагу поука и порука В. Стефановића Караџића. Међу добитницима су истакнуте личности српске науке и уметности (М. Спремић, Босиљка Кићевац, П. Палавестра, Мих. Митровић, М. Детелић, С. Стојков, С. Самарџија и др.).

Од самог почетка рада В. з. је приступила оснивању огранака у Србији, у земљама у региону и дијаспори. Ширећи мрежу огранака на целом српском културном простору, она доприноси бољем међусобном упознавању и повезивању српског народа на заједничким и важним друштвеним темама и задацима којима се штити и чува његов културни и духовни идентитет те унапређује сарадња и повезивање с другим народима. Највиши орган управљања је Скупштина В. з., а председници су били Милан Ђоковић (1987--1997), Дејан Медаковић (1997--2008) и Миодраг Матицки (од 2008). О раду установе брину Савет и Правни, Надзорни и Економски одбор, те Одбор за доделу награде В. з.

С. Вејиновић

Зграда у којој је смештена В. з. познатија је под називом Министарство просвете, јер је овој намени служила од подизања, 70-их година XIX, до касних деценија ХХ в. Темељном реконструкцијом из 1912. подигнуто је унутрашње крило и измењена фасада, по пројекту Бранка Таназевића, као један од темељних примера примене српско-византијског стила. Декорацију унутрашњих зидова улаза са женским алегоријским фигурама Вере, Просвете, Историје и Уметности урадио је Драгутин Инкиостри Медењак, такође заговорник националног стила у уметности. Конзерваторски радови извођени су средином 80-их и крајем 90-их година ХХ в., управо за потребе усељења В. з.

З. Маневић

ЛИТЕРАТУРА: Оснивање Вукове задужбине, Бг 1987; С. Ж. Марковић, „Оснивање Вукове задужбине", Даница за 2008, 2007.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)