ВАРАЛИЦА

ВАРАЛИЦА, подврста шаљиве народне приче коју посебно издваја Врчевић у збирци 1868, а затим се штампа заједно са гаталицама 1884. Оба облика означавају се као ,,душевне игре", мада се међусобно разликују. Док је гаталицама својствена дијалошка форма, у в. доминира нарација. Сукоб се у једној епизоди темељи на вербалној доскочици, двосмисленом исказу или се приказују различите преваре. Мање-више комичан обрт се гради укрштањем тачака гледишта сукобљених типских ликова (жена:муж; ташта:зет; хоџа:поп; ага:Циганин; раја:Турчин, итд.), изокретањем делокруга преваранта и жртве или кроз успешно спроведене подвале. На тај начин војник од шкрте бабе добије клин-чорбу, жена прикрије од мужа договор са љубавником, дужник се заклиње у попову жену и ћерку, а поп мисли како се заклетва односи на иконе итд.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јемершић, Народне хумористичке гаталице и варалице, ЗНЖОЈС, 1904, 9, 2; В. Ћоровић, „О Врчевићевој подјели српских народних шаљивих приповиједака", СКГ, 1905, 15, 5; В. Латковић, Народна књижевност, Бг 1967; Н. Милошевић Ђорђевић, „Речник усмених књижевних родова и врста", VII, VIII, КИ, 1977, 9, 35, 37; Т. Цветковић, Шаљива народна приповетка Вука Караџића и Вука Врчевића, Н. Сад 1988; С. Самарџија, Од казивања до збирке народних прича, Бг 2006.

Снежана Самарџија

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)