ВОЈНОВИЋ, Емил

ВОЈНОВИЋ, Емил, генерал (Петриња, Хрватска, 23. IV 1851 -- Беч, 13. II 1927). Терезијанску војну академију у Бечком Новом Месту завршио је септембра 1870, да би одмах потом, у чину лајтнанта био распоређен у 25. пешадијски пук. Као генералштабни официр, од 1873, служио је у 19. пешадијској бригади у Кошицама, а три године касније премештен је на службу у Генералштаб, при чему је и унапређен у чин оберлајтнанта. Године 1879. добио је чин капетана и био додељен Војној команди у Задру, а 1881. у Генералној команди у Сарајеву. Од 1883. служио је у картографским одељењима у Броду и Мишколцу. За шефа генералштаба 18. дивизије у Мостару постављен је јуна 1887, али је већ у септембру, по стицању мајорског чина, премештен у Генералштаб у Беч. Овде је 1888. постављен за наставника на Ратној школи на којој је у наредне четири године предавао Стратегију и Ратну историју. Током овог периода, 1890 и 1892, унапређен је у чин потпуковника, затим и пуковника, а потом је постављен за шефа Евиденц-бироа при Генералштабу. Даљу службу вршио је у 26. пешадијском пуку у Острогону, где је 1896. примио католичанство. Потом прелази у Праг, где је 1898. именован за команданта 17. пешадијске бригаде, а током исте године унапређен у чин генерал-мајора. На дужности директора Ратног архива у Бечу остао је најдуже, од септембра 1901. до јануара 1919, када је отишао у пензију. За ово време унапређен је у чин фелдмаршал-лајтнанта 1903, а 1905. добио је и племићку титулу с предикатом „од Белобрешке" (по селу у Банату). Као директор Ратног архива посветио се и проучавању ратне историје, поготово оне везане за време Наполеонових ратова.

ЛИТЕРАТУРА: J. Svoboda, Die Theresianische Militar-Akademie zu Wiener-Neustadt und ihre Zöglinge von der Gründung der Anstalt bis auf unsere Tage, 2, Wien 1894; Д. Медаковић, Срби у Бечу, Н. Сад 1998.

М. Ј. Милићевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)