ВУЈЧИЋ,

ВУЈЧИЋ, Никола, песник (Велика Градуса код Сиска, Хрватска, 27. VI 1956). Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. Био уредник у листовима (Знак, Књижевна реч, Вукова задужбина) и издавачким кућама („Филип Вишњић" , Служени гласник и др.). Већ од прве збирке, Тајанствени стрелац (Бг 1980), преко Дисања (Бг 1988) и особито збирки Препознавање, именик (Зг 2002) и Докле поглед допире (Н. Сад 2012), песничко „ја" у његовим песмама обликује искошен поглед на митске и архетипске мотиве (вода, ваздух, прах, глина), али и на функционисање речи и језика у свим њиховим манифестацијама. Користећи искуства европске и српске (нео)авангарде и симболизма, артикулише осетљиву везу између речи и ствари, крхког смисла и његове тишине и пустоши. То такође упућује на доживљај речи као прозирних веза, које зависе од поетског гласа и непоновљивог стваралачког чина, те од променљивих односа између речи у времену. Звук и неизрецивост су у симболичкој вези са поетском артикулацијом визуелних подстицаја и суштинске слике на којој почива песма. Добитник је угледних признања (Змајеве, Дисове награде, „Бранко Миљковић", „Ђура Јакшић", „Браћа Мицић", „Мирослав Антић", „Васко Попа"). Саставио је Антологију народне књижевности за децу (Бг 1997) и приредио недовршени роман Круг М. Селимовића (Бг 1983). Преводи са руског језика.

ДЕЛА: Нови прилози за аутобиографију, Пан. 1983; Чистилиште, Бг 1994; Звук тишине, изабране и нове песме, Кв 2008; Расути ваздух, Чачак 2009.

ЛИТЕРАТУРА: И. Негришорац, „Језички сврабеж поезије", ЛМС, 1989, 444, 5; В. Јеротић, „На прагу чистилишта", Свеске, 1994, 22; М. Пантић, „Песник између речи и ствари", ЛМС, 2003, 471, 4; Б. Стојановић Пантовић, Раскршћа метафоре, 2004; Ђ. Деспић, Спирални трагови, Кв 2005; Т. Крагујевић, Свирач на влати траве, Зр 2006; С. Гордић, И. Негришорац (ур.), Поезија Николе Вујчића, Н. Сад 2008.

Б. Стојановић Пантовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)