ВЕЛБУЖДСКА ЕПАРХИЈА

ВЕЛБУЖДСКА ЕПАРХИЈА, веома стара епархија, за коју се не зна када је основана. Цар Василије II потчинио ју је 1018. Охридској архиепископији. Већ крајем XII в. ушла је у састав бугарске Трновске архиепископије. У границе српске државе свакако је ушла кад и Велбужд, а то је било најкасније 1284, а вероватно 1283, после Милутиновог похода. И у самом опису Битке код Велбужда јасно је да Бугари продиру у српску државу и иду ка Велбужду. У време прогласа српске патријаршије била је једна од значајних епископија. У српској науци још није познато како је решен проблем бугарских епархија у српској патријаршији, посебно када се има у виду да је бугарски патријарх Симеон подржао уздизање српске архиепископије на ранг патријаршије и са својим архијерејима учествовао у крунисању Душана за цара. У време распада српске државе 1381. припојен јој је простор укинуте Злетовске епархије. У време обнове Пећке патријаршије под патријархом Макаријем 1557. поново је доспела под њену јурисдикцију. Јавља се и под именом Ћустендилска (данашње име за Велбужд) када је у том месту било седиште, а врло ретко као Бањска по истоименом селу у којем је епископ такође имао резиденцију због топлих и лековитих минералних извора.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V–VI, Бг 1925–1926.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пурковић, „Српски епископи и митрополити средњега века", ХД, 1937, 3; М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Бг 1985; М. Благојевић, Србија у доба Немањића: од кнежевине до царства: 1168–1371, Бг 1989; С. Мишић, Југоисточна Србија средњег века, Вр–По 2002.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)