Прескочи до главног садржаја

ВАНЛИЋ (Ванлијић), Јован

ВАНЛИЋ (Ванлијић), Јован, пуковник (Београд, 5. I 1842 Ахилеон, Крф, 27. X 1916). Породица Ванлија је пореклом из обасти око језера Ван у Јерменији. В. се посветио очевом, ћурчијском занату, али је због породичне оскудице, августа 1863. ступио у војску, да би већ наредне године био унапређен у каплара. Први официрски чин (потпоручник) стекао је 1872. У Српско-турске ратове (1876/77) ушао је као поручник, да би током њих био унапређен у капетана 2. класе. У првом рату командовао је Рудничком и Чачанском бригадом 2. класе и био рањен у бици на Јавору. У другом рату био је на челу Ваљевске бригаде 1. класе са којом је ушао у Ниш. Виши официрски чин (мајор) стекао је у очи рата с Бугарима (1885). У том рату био је учесник битке у Драгоманском теснацу, а затим и око Пирота, где је на челу 7. пука поново био рањен у руку. Даља војничка каријера донела му је најпре потпуковнички чин, а шест година касније, 1893. постао је и пуковник. Током овог периода углавном је био командант појединих пукова односно, вршилац дужности и командант неколико пуковских области. Окончавши службу 1902, пензионисан је и стављен у резерву да би уочи балканских ратова поново био враћен у дејство и постављен за команданта Дунавске дивизијске области. За ово време, осим војничких дужности, био је и благајник Српског црвеног крста. Командант Дунавске дивизијске области био је и у I светском рату, све до повлачења 1915. По доласку на Крф тешко је оболео и убрзо умро. Тело му је 1926. пренето у Београд.

ИЗВОРИ: М. Ј. Ванлић (прир.), Српско-бугарски рат 1885. Рад 7. пука. Ратне белешке пуковника Јована Ванлића, Бг 1940; М. Бујас, М. Клеут, Г. Раичевић, Библиографија српских некролога, Н. Сад 1998.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Историја српско-бугарског рата, Бг 1908; Балкански рат у слици и речи, 19121913; М. Ј. Милићевић, „Неверна Цаја или развод једног официрског брака", ИЧ, 2010, 59.

Милић Ј. Милићевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)