ВУЧИЋЕВИЋ, Матеј

ВУЧИЋЕВИЋ, Матеј, политичар, дипломата (? -- ?). Са Цетиња је упућен у Русију 1828. као „војвода". Носио је неколико писама Петра I Петровића руском цару и другим високим личностима, са захтевом да приме покровитељство над Црном Гором и да одвоје новац за државне установе и школе. Црногорски митрополит га је поново послао у Русију јуна 1829. да преда писма цару Николају I и вицеканцелару Несељродеу. Почетком 1830. писао је преко Светог синода руском императору и тражио помоћ за Цетињски манастир. Отишао је преко Харкова и Букурешта у Србију. Са кнезом Милошем Обреновићем разговарао је о пресељењу Црногораца у Србију и предао му писмо руског вицеканцелара. По трећи пут га је Петар I послао у Петроград, овог пута са пуномоћјем да свог ујака Ивана Вукотића као руског представника допрати у Црну Гору да у њој установи органе власти. У децембру 1830. добио је у Петрограду извештај о смрти Петра I Петровића. Саставио је реферат за руску владу и није подржао младог Његоша, коме шаље писмо и приговара Сими Милутиновићу. Са Вукотићем се спремао за послове у Црној Гори где је стигао 1831. На цетињском збору изабран је први Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски, а он је у Сенату потпредседник свом ујаку Ивану Вукотићу. Његош га је за то место потврдио посебним указом 1832. Био је по страни Његошевог обрачуна са гувернадуром Радоњићем који је по одлуци Сената протеран из Црне Горе 1832. По повратку Његошевом из Русије 1833, В. је почетком 1834. напустио Црну Гору и своју функцију у Сенату, али није престао да ради против владике на Цетињу. В. је добио 1835. службу у Харкову, а помиње се и са другим презименом Петровић. Носилац је Ордена Свете Ане III степена.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Јовановић, „Улога Вукотића и Вучићевића у Црној Гори", ИЗ, 1951, IV, VII, 7--9; Д. Д. Вуксан, Петар I Петровић Његош и његово доба, Цт 1951; Б. Павићевић, „О мисији Ивана Ивановића Вукотића и Матеја Петровића Вучићевића у Црној Гори 1831--1834", ИЧ, 1957, VII; Ђ. Д. Пејовић, Црна Гора у доба Петра I и Петра II, Бг 1981.

М. Вуксановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)