ВРАЖЕМИЛ

ВРАЖЕМИЛ, вранемил, зељасте биљке које припадају родовима Goniolimon, Limonium, Plumbago и Аrmeria из породице Plumbaginaceae. Иако се разликују по изгледу, облику и положају листова и цвасти, за све је кактеристично присуство провидних, папирастих, на врху сраслих, чашичних листића и беличасте или љубичасте крунице која их надвисује. Сасушени цветови се дуго задржавају дајући посебан изглед овим биљкама. Цвасти са много цветова могу бити раштркана класолика метлица (Goniolimon, Limonium) или збијене у вршне главичасте цвасти (Аrmeria). Расту обично на сланим стаништима од обала мора до континенталних слатина или кречњачких и серпентинитских камењара од брдских до високопланинских предела. Род Limonium обухвата око 150 врста претежно распрострањених на сланим стаништима Канарских острва и у Средоземљу са великим бројем ендемичних врста. У Србији је само једна врста на слатинама Војводине -- L. gmelinii. Род Goniolimon обухвата око 20 врста распрострањених у северној Африци, јужној Европи и Азији. У Србији расту две врсте -- G. incanum и G. tataricum. Род Аrmeria одликује се вршним цветним главицама и приземним листовима сакупљеним у бусен. Обухвата око 30 врста претежно распрострањених у западном Медитерану. У Србији расту четири врсте од којих је А. rumelica ендемична. У Европи и у Србији је заступљена једна врста рода Plumbago (P. europaea). Све врсте поменутих родова су веома декоративне и гаје се у хортикултури. Цвасти неких врста користе се често и као суво собно цвеће.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „Plumbaginaceae", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 3, Бг 1972; L. F. Ferguson, D. М. Мoore, „Plumbaginaceae", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Еuropae, 3, Cambridge 1972.

В. Стевановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)