ВЕСИЋ, Александар

ВЕСИЋ, Александар, грађевински инжењер, универзитетски професор (Ресен, Македонија, 8. VIII 1924 – Дурхам, САД, 3. V 1982). Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду (1952) и радио у својству сарадника и асистента на предмету Механика тла. Усавршавао се 1954–1956. у Белгијском институту за геотехнику у Генту, а докторирао на ГФ у Београду (1956). Потом одлази у САД на место асистента на Институту технологије у Атланти, где је 1960. изабран у звање професора. Године 1963. прелази на Дјук универзитет у Северној Каролини, где организује и води лабораторију за Механику тла, a наредне године постаје редовни професор. На овом универзитету радио је до краја живота. Био је председник Одсека за грађевинарство 1968–1974, затим декан, од 1974. до преране смрти у 57. години. Под измењеним именом Александар Седмак Весић (Седмак je презиме супруге Милене) објавио је низ значајних радова из области механике тла и фундирања. Дао је аналитичко решење проблема интеракције греде и еластичног полупростора. Од посебног значаја су радови којима се осветљава проблем носивости плитких и дубоких темеља. Показао је да је релативна дубина темеља значајан фактор, како при радном нивоу оптерећења, тако и при стању лома и граничне носивости због утицаја нивоа напона на понашање тла у подручју темеља. Опитима у великој размери на појединачним шиповима и на групама шипова показао је да носивости омотача и базе шипа не расту линеарно са дубином и дао прво рационално објашњење таквог одступања. То је довело до значајног рада са коаутором (G. W. Clough) o понашању тла при веома високим нивоима напона указујући на нелинеарност анвелопе напона лома тла. У следећем истраживању бавио се димензијама и обликом кратера изазваних подземним нуклеарним експлозијама и у вези са тим објавио теорију о експандирајућој цилиндричној и сферној шупљини користећи еласто-пластичан модел понашања тла. У геотехници ови радови су нашли широку примену у интерпретацији резултата испитивања тла „in situ" опитом статичким пенетрометром и пресиометарским опитом. Неки његови студенти, докторанти, постигли су веома високе домете у струци (G. W. Clough, J. M. Duncan, R. M. Koerner, S. K. Saxena). Почасни докторат му је доделио Универзитет у Генту 1981. Његови радови су цитирани у литератури на енглеском језику, посебно у књигама и уџбеницима из области механике тла и фундирања, а радови о носивости темеља су неизоставне стандардне и класичне референце широко прихваћене у светској инжењерској пракси у домену грађевинарства и геотехнике.

ДЕЛА: „Bending of Beams Resting on Isotropic Elastic Solid ", Journal of Engineering Mechаnics Division, 1961, 87, EM2; и G. W. Clough, „Behavior of Granular Materials Under High Stresses", Journal of Soil Mechanics and Foundation Division, 1968, 94, SM3; „Expansion of Cavities in Infinite Soil Mass", Journal of Soil Mechanics and Foundation Division, 1972, 98, SM2; „Bearing capacity of shallow foundations", у: H. F. Winterkorn, H. Y. Fang (ур.), Foundation Engineering Handbook, New York 1975; „Design of Pile Foundations", Synthesis of Highway Practice, 1977, 42.

Милан М. Максимовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)