ВУКАСОВИЋ, Милан

ВУКАСОВИЋ, Милан, књижевник (Београд, 9. I 1882 -- Париз, 20. IX 1970). Завршио Нижу школу Војне академије; у време I светског рата, услед болести и пензионисања, обрео се у Француској, где је студирао (1918--1921). Прве радове објавио је 1903. у Босанској вили. Блиски су му били В. Петковић Дис (оставиo je записе o њиховом избеглиштву у Француској) и М. Настасијевић (везује их покушај оснивања књижевне групе 1935). Преводио са француског; сарађивао у часописима Венац, La Patrie Serbe, Мисао, најдуже у Српском књижевном гласнику (1907--1939). Писао је песме у прози, приповетке, расправе, афоризме, романе, приче за децу. Највећи део његовог опуса чине басне (Басне, Бг 1911; Сто басана, Бг 1914; Савремене басне, Бг 1940). И. Секулић је уочила да су унеле дух савремености, али и да су у њима оквири жанра често нарушавани полемичношћу, недореченошћу и непрецизношћу у поентирању. Добитник књижевних награда Коларчеве задужбине и САНУ.

ДЕЛА: Мој гавран, Бг 1923; Кроз живот, Бг 1925; Музика времена, Бг 1926, Беп, Коко и Ко, Бг 1931, Приповетке и басне, Бг 1933; Срж или игра костурова, Бг 1935; Мисли, Бг 1940.

ЛИТЕРАТУРА: С. Поповић, „Психологија творачког процеса у делу М. Вукасовића", СКГ, 1936, 49; Г. Тешић, Зли волшебници, Полемике и памфлети у српској књижевности, II, Бг 1983; И. Секулић, Из домаћих књижевности II, Бг 1985.

В. Хамовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)