Прескочи до главног садржаја

ВРЛИКА

ВРЛИКА, град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији, на југоисточној подгорини планине Козјак. Смештен је на западном ободу малог Врличког поља, а источно, односно југоисточно су река Цетина и Перућко вештачко језеро. Ту се укрштају магистрални пут КнинСињСплит са локалним путем ДрнишВ. Книн је удаљен 30 км према северозападу, а Сплит 68 км према југоистоку. Ту је 1406. изграђена тврђава Прозор за одбрану од Турака. 001_III_P_Vrlika_crkva-sv-Nikole.jpgУ време млетачке владавине ово је био административни и трговачки центар Горње Цетине. Године 1910. општина В. имала је 14.268 становника (51,9% православних и 48% римо-католика). До 1961. био је центар општине која је 1948. имала 3.465 становника, од којих су 78,2% били Хрвати а 21,8% Срби. Године 2001. било је 2.705 становника (91,9 % Хрвата и 4,1 % Срба), а 2011. 2.159 становника. Насеље је на око 400 м компактно и са мрежастим распоредом улица. Српска православна црква Св. Оца Николаја изграђена је 1618. Католичка жупна црква Госпе од ружарија изграђена је 18761878.

Мирко Грчић

Црква Св. Николе подигнута је 1618. као велики градски храм с полукружном апсидом на истоку и накнадно призиданим високим звоником на западу (1801), чији је ктитор био проигуман манастира Драговића Викентије Стоисављевић. И црква и звоник-кампанил зидани су лепо тесаним каменим квадерима. Садашњи иконостас је нов, с појединим иконама из средине XIX в. Према писаним изворима и архивалијама, иконе за ову цркву сликали су Спиридон Алексијевић и Николаос Аспиотис с Крфа. Парохијски дом, солидно изведена и декорисана грађевина, потиче из друге половине XIX в.

Бранко Чоловић

ЛИТЕРАТУРА: М. Радека, „Прилози о споменицима културе код Срба у Сјеверној Далмацији", Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Зг 1971; М. Савић, Сликарство у српским црквама сјеверне Далмације од краја ХIV до почетка ХХ вијека*, Бг 2000; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004; Б. Чоловић, Сакрална баштина далматинских Срба, Зг 2011.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)