ВРЛИКА

ВРЛИКА, град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији, на југоисточној подгорини планине Козјак. Смештен је на западном ободу малог Врличког поља, а источно, односно југоисточно су река Цетина и Перућко вештачко језеро. Ту се укрштају магистрални пут Книн--Сињ--Сплит са локалним путем Дрниш--В. Книн је удаљен 30 км према северозападу, а Сплит 68 км према југоистоку. Ту је 1406. изграђена тврђава Прозор за одбрану од Турака. У време млетачке владавине ово је био административни и трговачки центар Горње Цетине. Године 1910. општина В. имала је 14.268 становника (51,9% православних и 48% римо-католика). До 1961. био је центар општине која је 1948. имала 3.465 становника, од којих су 78,2% били Хрвати а 21,8% Срби. Године 2001. било је 2.705 становника (91,9 % Хрвата и 4,1 % Срба), а 2011. 2.159 становника. Насеље је на око 400 м компактно и са мрежастим распоредом улица. Српска православна црква Св. Оца Николаја изграђена је 1618. Католичка жупна црква Госпе од ружарија изграђена је 1876--1878.

Мирко Грчић

Црква Св. Николе подигнута је 1618. као велики градски храм с полукружном апсидом на истоку и накнадно призиданим високим звоником на западу (1801), чији је ктитор био проигуман манастира Драговића Викентије Стоисављевић. И црква и звоник-кампанил зидани су лепо тесаним каменим квадерима. Садашњи иконостас је нов, с појединим иконама из средине XIX в. Према писаним изворима и архивалијама, иконе за ову цркву сликали су Спиридон Алексијевић и Николаос Аспиотис с Крфа. Парохијски дом, солидно изведена и декорисана грађевина, потиче из друге половине XIX в.

Бранко Чоловић

ЛИТЕРАТУРА: М. Радека, „Прилози о споменицима културе код Срба у Сјеверној Далмацији", Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Зг 1971; М. Савић*, Сликарство у српским црквама сјеверне Далмације од краја ХIV до почетка ХХ вијека*, Бг 2000; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004; Б. Чоловић, Сакрална баштина далматинских Срба, Зг 2011.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)