ВЕРТЕПСКЕ ПЕСМЕ

ВЕРТЕПСКЕ ПЕСМЕ, подврста верских песама које, на Бадње вече и сва три дана Божића, изводе опходне поворке вертепаша, који обилазе све куће у селу. Развиле су се из вертепа – божићне црквене драме, распрострањене у XVIII и XIX в. и код других словенских народа. У нашу средину га 30-их година XVIII в. преносе учитељи из Украјине. Певане су углавном у Војводини, спорадично и у неким крајевима Србије, све до II светског рата. Извођење вертепа састојало се из два дела: у првом делу су се углавном изводила поглавља из Јеванђеља по Матеју о Христовом рођењу, и то у облику дијалога у стиховима које воде мудраци са истока и цар Ирод; у другом делу су следили дијалози ликова из народа – чобанин/пастир и три губе (чиче/шаљивџије). У овом делу вертеп је сличан другим зимским поворкама, пре свих коледарима, не само због главних обредних ликова и начина њиховог костимирања (преврнути кожуси, шубаре, маске од крзна, бркови и браде од кудеље, штапови, звона и клепетуше итд.), него и због елемената народне празничне смеховне културе (шаљива обраћања домаћинима) које су извођачи (губе) импровизовали у тренутку извођења. Губа долази из даљине, непознат и непозван на вечеру: „Ви једете и пијете,/ од мене старца Ђуке кријете" (Софрић, 199), да би потом у име свих осталих затражио дарове у храни или новцу: „Дај, газда, колачић на штапић,/ Чесницу на песницу,/ Кобасицу у торбицу" (Босић, 121). Често су истовремено кришом крали ствари из куће, нарочито кобасице и сланину, да би тако изазвали што више смеха. Пошто би их укућани даривали, вертепаши су изрицали благослове за здравље и добробит у наредној години: „Све да је здраво,/ И све да се плоди,/ И Бог вам дао,/ Што вам срцу годи" (Удицки, 15).

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Удицки, Вертеп за сpпску кућу и децу, Ср. Митровица 1910; Б. Ковачек, Талија и Клио, Н. Сад 1991; М. Павић, Историја српске књижевности – Барок, Бг 1991; Н. И. Толстой (ред.), Слaвянские древности. Этнолинвистический словарь (в пяти томах), I, Москва 1995; М. Босић, Годишњи обичаји Срба у Војводини, Н. Сад 1996; П. Софрић, Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје, Пан.–Сентандреја 2005; В. Марјановић, Маске, маскирање и ритуали у Србији, Бг 2008; Ђ. Перић, „Орације рождества Христова – вертепска школска игра из XVIII века", ЗМССУМ, 2010, 43.

Јасмина Јокић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)