ВЕЛИЧКОВИЋ, Милорад

ВЕЛИЧКОВИЋ, Милорад, глумац (Крагујевац, 7. II 1903 -- Добра код Голупца, 1943/1944). Дебитовао 1923. на сцени Градског повлашћеног позоришта у Нишу под управом Љубомира Рајичића Чврге. Велико глумачко искуство стекао на сценама позоришта у Сплиту (1924/25), Сарајеву (1925--1927, 1938/39), Пожаревцу (1929--1930), Битољу (1930), Скопљу (1932--1935, 1937/38), београдској Секцији за Дунавску бановину у Новом Саду (1935/36), потом у Народном позоришту (1936/37) и Уметничком позоришту (1939/40) у Београду. Према мишљењу критике В. је био разигран глумац силног темперамента и великог емоционалног полета који његов стваралачки занос надахњује, пуни снагом и животом. Посебно се истицао његов племенит говор, изразит, пун свежине. Изражајан и сналажљив, увек нов и непосредан, лако је освајао разнолике улоге од драмских, сложено психолошких и строгих карактерних, до улога безбрижних, комичних, ведрих шерета. Почетком окупације са супругом Милом Величковић Динуловић, глумицом, прикључио се партизанима. Заједно су и погинули. Важније улоге: Ружичић (Ј. Стерија Поповић, Покондирена тиква), Хајдук Станко (Ј. Веселиновић, Хајдук Станко), Митке (Б. Станковић, Коштана), Хасанага (М. Огризовић, Хасанагиница), Синиша (М. Бојић, Урошева женидба), Малипиеро, Дамјан (И. Војновић, Госпођа са сунцокретом, Смрт мајке Југовића), Кнез Иво од Семберије (Б. Нушић, Кнез Иво од Семберије), Кањош Мацедоновић (М. Димитријевић, Кањош Мацедоновић), Ненад Бајкић (Б. Ћосић, М. Димић, Силе), Фигаро (П. О. Бомарше, Фигарова женидба), Џенаро (В. Иго, Лукреција Борџија), Слуга Степан (Н. Гогољ, Женидба), Жан од Хуана, Арман (А. Дима Син, Кнегиња од Багдада, Госпођа с камелијама), Жан (А. Стриндберг, Гђица Јулија), Нехљудов (по Толстоју, Васкрење), Професор Хигинс (Б. Шо, Пигмалион), Ла Флеш (Ж. Б. П. Молијер, Тврдица), Клод Френ (В. Иго, Звонар Богородичине цркве), Понза (Л. Пирандело, Тако је како вам изгледа), Стеван (С. Јаковљевић, Не леђима јежа), Фердинанд (Ф. Шилер, Сплетка и љубав), Павел (П. Барбаш, Лако је мушкарцима) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Народно позориште Сарајево 1921--1971, Сар. 1971; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 1887--1915", Театрон, 1981, 30/31/32; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине, Бг -- Н. Сад 1996.

А. Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)