ВЕЉКО (Велко)

ВЕЉКО (Велко), великаш, војни заповедник (?, почетак XIV в. – Србија, после 1350). Као српски великаш из времена цара Стефана Душана и заповедник града Гинекокастра у близини Солуна, помиње се једино у историјском делу византијског цара Јована VI Кантакузина. Гинекокастрон су подигли Византинци након српског заузимања Просека 1328, како би зауставили даље српско надирање ка Солуну. Међутим, Стефан Душан га је ипак заузео, након чега је овај град постао српско упориште које је угрожавало византијски Солун. Није познато када је В. постао његов заповедник. На том положају налазио се 1350, када је византијски цар Јован VI Кантакузин, заједно са својим зетом и легитимним царем Јованом V Палеологом, пошао с војском да заузме Гинекокастрон, у склопу шире акције заузимања српских градова у околини Солуна. Када је сазнао да се приближава византијска војска, В. је византијском цару понудио предају града без борбе. Заузврат га је замолио да му остави 15 дана пре него што дође да преузме град, тобоже како би осигурао своју имовину и породицу и пребацио их у Солун, јер се плашио да би им Стефан Душан могао наудити из освете. Пошто се заклео византијском цару да ће испунити договорено, В. је почео да пребацује имовину у Солун. Поверовавши В., и сам Јован Кантакузин се вратио у Солун. У међувремену је и српски цар дознао за византијски напад и, прекинувши борбе са Босанцима у долини Неретве, хитро је са војском кренуо ка југу и стигао до Солуна. В. му се том приликом спремно прикључио. Уследио је састанак између два цара, Стефана Душана и Јована Кантакузина, пред Солуном, крајем 1350. В. се након тога више не помиње у изворима.

ИЗВОР: ВИИНЈ, VI, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, I, Бг 1981.

Предраг Коматина

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)