ВЕЧЕРЊАЦИ

ВЕЧЕРЊАЦИ, припадају породици Vespertilionidae, подреду Microchiroptera, реду слепих мишева (Choroptera) и класи сисара (Mamalia). Једна од најбројнијих породица слепих мишева на свету која обухвата преко 45 родова са око 420 врста, посебно у тропско-суптропским областима. У Европи заступљено свега 6% светске фауне в. То су слепи мишеви мале и средње величине. Тело им је дужине од свега неколико па до 8 цм, док им је распон крила 20–45 цм. Глава им је релативно ситна, уши велике, а за разлику од потковичара (породица Rhinolophidae), имају дуг, шпицаст нос без кожних набора. Ултразвук који користе за ноћну оријентацију емитују из грла. На спољашњој страни уха налази се добро развијен трагус различитог облика, што је једна од важних карактеристика породице и дијагностички карактер за међусобно разликовање врста в. Активни су од сумрака до свитања, а хране се искључиво инсектима (комарци, лептири, бубе и други летећи ноћни инсекти мале и средње величине) које хватају у лету. Преко дана се одмарају у дупљама дрвећа, пукотинама стена или пећинама. Неке врсте су честе и у градовима где налазе скровишта на таванима, кутијама од ролетни, пукотинама фасада или шупљинама стабала парковског дрвећа. В. су једна од две породице слепих мишева које живе у Србији. За фауну Европе забележено је 25 врста в., а у Србији 22 врсте (88% европске фауне в.) у оквиру осам родова: в. Myotis (10 врста), слепи мишићи (Pipistrellus – 4 врсте), ноћници (Nyctalus – 2 врсте), поноћњаци (Eptesicus – 1 врста), в. (Vespertilio – 1 врста), широкоухи љиљци (Barbastella – 1 врста), дугоухи љиљци (Plecotus – 2 врсте) и дугокрили љиљци (Miniopterus – 1 врста). Већина врста в. у Србији ретке су и угрожене, а све врсте су заштићене законом.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995; М. Пауновић, Б. Карапанџа, С. Ивановић, Слепи мишеви и процена утицаја на животну средину, Бг 2011.

Душко Ћировић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)