ВИКТОР

ВИКТОР, епископ нишки (Калофер, Бугарска, 1798 – Београд, 12. VI 1888). Замонашен у Хиландару у време када су Бугари у њему имали власт. Са чином архимандрита братство га шаље у Ниш да руководи метохом и скупља прилоге. За нишког епископа изабран је 1867. као клирик Цариградске патријаршије, а пошто је потписао устав егзархије, постао је 1872. егзархијски епископ у Нишу. Због отпора Срба једно време резидирао је у Лесковцу. Егзархијске и бугарске власти кривиле су га за неуспех егзархије, али га нису смениле јер је и егзархијски намесник у Лесковцу претрпео неуспех. Када је Ниш ослобођен од турске власти и припојен Србији 1877, В. је са свештенством и народом објавио сједињење са српском црквом па је остао на епархији као клирик Српске цркве. Био је председник пододбора Црвеног крста у Нишу, а због помагања просвете изабран је за члана Српског ученог друштва. Објавио је критику напредњачког закона о уређењу свештеничког питања и са осталим епископима потписао саборску одлуку против овог закона. У канонском удару и смени митрополита Михаила (1883) био је солидаран са осталим епископима због чега је смењен и послан у манастир Петковицу у Шабачкој епархији. Хиландару је поклонио 4.000 дуката, а осталу имовину завештао у просветне и добротворне сврхе. Сахрањен је у старој Цркви Св. Марка у Београду, а када ју је пожар уништио, његови посмртни остаци пренети су у нову истоимену цркву.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша, I, Ниш 1983; В. Стојанчевић, Србија и Бугари 1804–1878, Бг 1988; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)