ВАЈФЕРТ

ВАЈФЕРТ (Weifert), породица немачког порекла. Три су значајна члана породице: Ђорђе В. (старији), Игњат В. и Ђорђе В. (млађи), свакако најзначајнији члан породице. Према његовом сведочењу, породица води порекло из Горње Аустрије. Игњатов отац Ђорђе/Георг (?, 1796 – Панчево, 15. X 1887) бавио се кожарским занатом у Вршцу. Доселивши се у Панчево, постао је житарски трговац и стекао знатан капитал. Дошао је на идеју да у Панчеву оснује пивару, због чега је послао сина Игњата (Панчево, 20. V 1826 – Панчево, 29. XII 1910) на школовање у Минхен. Игњат је у Минхену, између осталог, изучавао производњу пива у пивари „Шпатенброј" („Spatenbräu"), а пратио је и технолошке курсеве у том граду. По повратку у Панчево, са својим оцем је основао пивару. Године 1865. oни су закупили кнежеву пивару у Београду. Игњат је преузео њену управу, док је отац Ђорђе остао у „Панчевачкој пивари".

Теодор Атанацковић

Као официр народне гарде Игњат В. је учествовао у револуционарним збивањима 1848–1849. Први је, јужно од Пеште, почео да производи пиво доњег врења, високог квалитета, и од пиварства створио нову индустријску грану. Панчевачка „Пивара И. М. Вајферт", проширењем производње на флаширано пиво и генералном обновом машинских постројења 1906, достигла је годишњи капацитет од 21.043 hl и запошљавала 69 радника. Своје најквалитетније пиво (Лагер, Кениг, Мерцер, Дупелмерцер) експортовао је углавном у сва обалска места на Тиси до Турске Кањиже, на Сави до Градишке, а на Дунаву до Видина. Најпоузданије тржиште биле су Румунија, Србија и Турска, где је пласирао више од половине годишње производње. Међутим, када је 1871. прорадила Прва српска парна пивара у Београду, власништво сина Ђорђа В., изгубио је тржиште Србије, а царинским ратом 1892. и Румуније. Поред пиваре, Игњат В. био је и власник пецаре (од 1860) и успешно трговао стоком и житарицама. Учествовао је у раду панчевачког Магистрата, а био је активан и у Стрељачком друштву, чији је био председник (1851). Поседовао је богату збирку стрељачког оружја и вредну колекцију антиквитета, коју је делом наследио син Ђорђе, а нешто је поклонио панчевачкој гимназији и вршачком музеју.

Озрен М. Радосављевић

Хуго В., пивар, трговац, нумизматичар (Панчево, 1852 – Мерано, Италија, ? фебруар 1885). Школовао се у родном граду, Будиму и Вајенстефану код Минхена, где је на Вишој пољопривредној школи учио пиварство. Након усавршавања у Бечу, у Панчеву је, прво са оцем, а од 1878. самостално водио пивару. Сакупљао је староримски, грчки, српски, босански и румунски новац и имао богату и вредну збирку. Значајна му је збирка медаља, кованих у спомен разних догађаја везаних за Београд у XVII и XVIII в. Био је редован члан нумизматичког друштва у Бечу и археолошког у Будимпешти. Био сарадник Старинара.

Звонимир Голубовић

ЛИТЕРАТУРА: F. Milleker, Die familie Weifert und das Brauhaus in Pančevo 1722/3–1923, Pan. 1925; М. Коршош, О. Трифу, Пивара у Панчеву 1722–1972, Пан. 1972; М. Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, 1, Бг 1987; М. М. Костић, Успон Београда, Векови Београда, Бг 1994; И. Журжул, „Жетони пиваре И. М. Вајферта у Панчеву пре Првог светског рата", Гласник Музеја Баната, 1995, 6.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)