ВУЧЕТИЋ, Паскоје Пашко

ВУЧЕТИЋ, Паскоје Пашко, сликар, вајар, ликовни педагог (Сплит, 17. XII 1871 -- Београд, 19. III 1925). Рођен је у породици црногорских досељеника у Хрватску, насељених у околини Задра. Сва је прилика да је основно и средње образовање стекао у Сплиту, а затим са братом отишао у Аустралију, где се бавио молерским занатом. У земљу се вратио ради одслужења војног рока у аустроугарској морнарици. Озбиљније бављење уметничким послом започео је у Трсту 1896, као сарадник Ивана Рендића. Одатле је отишао у Минхен, где се уписао на тамошњу Академију, у класи проф. Рупела. Наводно је учио и код Антона Ажбеа. Из Минхена се вратио у Трст где је и даље учио, сликао и самостално излагао (1901). У Србију је дошао 1903. и покушао да добије наставнички посао у просвети, али без успеха. Издржавао се прво сликајући иконе са Урошем Предићем (Рума, 1903), а потом и самостално (Бор, Лапово, Радујевац -- иконостас и зидно сликарство, 1910). За Народни музеј у Београду копирао је фреске по српским манастирима. Излаз из беспарице покушао је да нађе покретањем приватне сликарске школе (1905--1908). Био је члан Друштва српских уметника „Лада", а 1904--1922. учествовао на колективним изложбама у земљи и иностранству и приређивао самосталне изложбе у Београду, Риму, Паризу, Барију, Ници, Сплиту и Загребу. У I светском рату са српском војском прешао је преко Албаније, па су ратна страдања и портрети сабораца тема многих његових цртежа и слика. Из сачуване уметничке заоставштине може се закључити да је од академског реализма преко симболизма стигао до закаснелог српског импресионизма. Изузетно активан био је и као вајар, оставивши за собом више реалистичких појединачних и групних фигура и портрета. Учествовао је на више јавних конкурса за споменике у Београду, а изведени Споменик вожду Карађорђу (1908--1909), откривен на Калемегдану (1913), порушили су 1916. аустроугарски војници. Поступајући по тестаменту, његова супруга је 1928. поклонила Општини Сплит 341 његову слику и скулптуру. Од овог импозантног опуса само се неколико радова чува у сплитској Галерији умјетнина, док се остало може сматрати изгубљеним.

ДЕЛА: слике: Портрет песника Драгутина Илића; Портрет Јелене Машин, 1904; Магдалена, 1906; Le terrеur; Гробље палих бранилаца Београда, 1915; Мост цара Душана у Скопљу, око 1915; Жена са сунцобраном, 1916; Жена са црвеним шеширом, 1916; Краљ Александар Карађорђевић; скулптуре: Дечак са разбијеним крчагом, 1912; Маријана, 1919; За отаџбину, 1919; Попрсје краља Петра I Карађорђевића; Ратници, око 1920; фасада некадашње зграде Соколског дома у Зрењанину.

ЛИТЕРАТУРА: У. Рајчевић, „Скулпторско дело Пашка Вучетића, 1871--1925", СДИУС, 1989/1990, 20--21; Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882--1914), Бг 2007; „Прилог за уметничку биографију Пашка Вучетића, сликара и вајара (Сплит, 1871 -- Београд, 1925)", СМС, 2008, 48; „Самостална излагачка делатност Пашка (Паскоја) Вучетића сликара и вајара (од 1901. до 1920. године)", ЗНМ, 2010, XIX/2.

У. Рајчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)