ВЕЛИЧКОВИЋ, Јован

ВЕЛИЧКОВИЋ, Јован, инжењер технологије, универзитетски професор, филателиста (Беч, Аустрија, 2. VII 1927 – Београд, 16. XII 2012). Дипломирао на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, где је и докторирао (1965). За асистента приправника изабран 1954. на Катедри за органску хемијску технологију ТМФ где је прошао сва наставна звања до редовног професора (1977). Држао је наставу из предмета Органска хемијска технологија и више предмета из области хемије и технологија макромолекула и полимерних материјала, први пут уведених код нас на ТМФ у Београду почев од 1961. После специјализације у САД на Бруклинском политехничком универзитету, увео је у лабораторијски рад одређене методе карактеризације, као што су фракционисање полимера, одређивање молекулских маса расипањем светлости и др. Посебно се бавио полимеризацијом мономера деривата итаконске киселине, синтезом нових мономера, продужавањем алкил остатка у мономеру до С12 и преко тога, као и утицајем дужине алкил остатка на физичка својства насталих полимера и кополимера. Најзначајнија научна дела су: и J. Vukajlovic Filipovic, „Refractive index increments of di-n-alkylitaconate polymers and copolymers", Die Angewandte Makromolekulare Chemie, 1970, 13; и J. Filipovic, „Cohesive energy densities of poly (di-n-alkyl itaconates)", Die Аngewandte Makromolekulare Chemie, 1977, 57; коаутор, „Kinetics of the curing process of alkyd-melamine resin systems", Thermochmica Acta, 1989, 149; и J. Hrabar, M. Jacovic, „Viscoelastic properties of poly (dibutyl itaconate) melts", Die Makromolekulare chemie, 1992, 193; коаутор, „The thermal degradation of some poly (dialkoxyethyl itaconates)", Journal of Thermal Analysis, 1997, 47. Успоставио је директне везе са сродним институтима у Чешкој, САД, Енглеској, Ирској, Француској, Немачкој, СССР-у и др. Одликован је Орденом рада са златним венцем 1986, а 1992. добитник Награде Српског хемијског друштва за изузетан допринос развоју науке код нас.

Теодор Атанацковић

В. се рано посвећује сакупљању и проучавању марака и поштанске историје Југославије и земаља из којих је настала. Члан Савеза филателиста Србије од 1948. Прво излагање у нашој земљи, Загреб 1956; у иностранству, Лондон 1960. У току следећих 50 година излагао на преко 50 изложби у земљи и иностранству. Добитник је златних медаља за Претфилателију Србије, Кнежевину Србију, Краљевину Србију, Ратну пошту Србије 1912/1918, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Марке Словеније 1919/1921, Отоманску пошту на територији Југославије, Мађарску пошту на територији Југославије, Целине Краљевине Југославије, Авионску пошту Краљевине Југославије. Атестатор Савеза филателиста Србије за оригиналност марака нашег подручја од 1977, а од 2002. до 2010. председавајући Савета атестатора Савеза филателиста Југославије, односно СФС. Члан Немачке aсоцијације атестатора 1986–2007, Аустријског савеза атестатора од 1992, Светског савеза атестатора од 1994, те члан FIP (Fédération Internationale de Philatélie) Комисије за борбу против фалсификата од 1991. Међународни судија, члан жирија FIP од 1989. Члан више страних и међународних филателистичких организација. Објављивао радове о поштанској историји и маркама, жиговима и фалсификатима Србије, Црне Горе, Краљевине Југославије, периода окупације 1941–1944, Републике Српске, Југославије од 1945.

Драгослав Ђукановић

ИЗВОРИ: Архива ТМФ у Београду; Лична архива.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)