ВЕСТ, Ребека

ВЕСТ, Ребека (West, Rebecca, право име Cecily Isabel Fairfield), књижевник, новинар, феминисткиња (Лондон, 21. XII 1892 – Лондон, 15. III 1983). Образовање је започела у Шкотској, у Единбургу, али га је због болести прекинула. У најранијој младости показала је списатељски таленат, први текст објавила у 14, а први роман (Адела) написала у 17. години. У Лондону је уписала студије глуме. Одушевљена позориштем и ново је име узела по лику из једног комада Хенрика Ибзена. Пред I светски рат укључила се у покрет сифражеткиња и почела да ради као новинар у листовима The Freewoman и Clarion. По завршеку рата много је путовала, држала предавања и сарађивала са најпознатијим светским новинама. Краљевину Југославију је први пут посетила 1936, као гостујући предавач Британског савета, а потом 1937. и 1938. Обилазећи покрајине југословенске државе, настојала је да што више сазна о њеној историји, етнографији, политици и савременим проблемима. Како су та интересовања потицала из жеље да разуме односе између малих држава и моћних царстава, стицала је све веће симпатије за словенске народе, заљубивши се, по сопственим речима, у Југославију. Најизраженију наклоност показала је према Србима и њиховој улози у европској историји, на шта је, према многим изворима, утицао и Станислав Винавер, који јој је на путовањима био водич и сапутник. Обимна књига, инспиративног наслова Црно јагње и сиви соко, први пут је објављена у Њујорку 1941, потом у Лондону, а у Југославији, у скраћеном издању тек 1989. И данас се сматра једном од најбољих које су написане о југословенској држави, чак „генијалним делом" по мишљењу историчара А. Џ. П. Тејлора, уз коментар да „ниједном народу никад није била одата већа и заслужнија почаст". Као њен писац и антикомуниста, В. је током II светског рата и након њега била пријатељ многих Срба и Југословена у Лондону, подржавајући пре свега монархистичке кругове и залажући се за правично суђење Драгољубу Михаиловићу. Непрестано активно заинтересована за дешавања у свету, присуствовала је и суђењу нацистичким вођама на Нирнбершком процесу (1945–1946).

Мира Радојевић

Једна од наjплоднијих и најуспешнијих британских списатељки, објављивала је чланке и есеје углавном у Тајмсу, Сандej Телеграфу, Њу Јорк Хералд Трибјуну и Њу Јоркеру, крећући се у угледним интелектуалним круговима у Енглеској и САД. Аутор je неколико запажених романа: Повратак ратника (The Return of the Soldier, New York 1918), Судија (The Judge, London 1922), Извор се пресипа (The Fountain Overflows, Toronto 1956), Птице падају (The Birds Fall Down, London 1966) и др. Медијски углед стекла је огледима писаним с истраживачким жаром и наглашеним филозофским приступима политичкој проблематици. Либералних, антифашистичких, лабуристичких политичких опредељења, В. је подржавала шпански републикански покрет, осуђивала Черчилову подршку Титу насупрот Драже Михаиловића, као и Стаљинов „злочиначки менталитет потпомогнут комунизмом". Путопис Црно јагње и сиви соко (Black Lamb and Grey Falcon, New York 1941) на преко 1.200 страница, с наглашеним социјалним осећањем за поробљене балканске народе, често у знаку фикционалне историјске прозе – превођен је на италијански, француски, шпански, немачки и српски. Путопис је жива слика балканске историје, етнографије и образаца понашања, дубоких националних несугласица и њихових историјских корена, илустрован драматичним личним сусретима. Као раскошан мозаик римске, византијске и фолклорне културне баштине, почиње анализом атентата на краља Александра, а завршава се раскидом уговора о приступању Тројном пакту. Тај раскид је описан као херојски чин косовског етичког опредељења на прагу немачке окупације. Спремност да своја политичка уверења посматра на основу личног виђења одређених историјских ситуација обележила је њено стваралаштво као живо историјско сведочанство о једном времену.

Светозар Кољевић

ДЕЛА: Црно јагње и сиви соко: путовање кроз Југославију, прев. Н. Кољевић, Бг – Сар. 1989; Црно јагње и сиви соко: путовање кроз Југославију, прев. А. Селић, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Балфур, С. Мекеј, Кнез Павле Карађорђевић. Једна закаснела биографија, Бг 1990; Д. Мартин, Мрежа дезинформација. Черчилова југословенска грешка, Бг 1991; С. Игњачевић, Земља чуда у изломљеном огледалу, Бг 1994; Н. Кољевић, поговор у: Р. Вест, Црно јагње и сиви соко, Бг 2000; В. Голдсворти, Измишљање Руританије, Бг 2005; Б. Момчиловић, „Дуги рат Ребеке Вест: из писама Ребеке Вест", ЛМС, 2007, 183, 479, 3; А. Селић, „Хронологија живота и стваралаштва Ребеке Вест", у: Р. Вест, Црно јагње и сиви соко: путовање кроз Југославију, Бг 2008.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)