ВЕСКОВ, Росица

ВЕСКОВ, Росица, неуробиолог, научни саветник (Бугарска, 21. IV 1937). Медицински факултет у Софији је завршила 1963. Удајом прелази у Београд и прима југословенско држављанство. Запошљава се у Одељењу за неуробиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" у Београду 1975, где остаје до пензије. Године 1977. брани докторску дисертацију „Функционална организација VPL једра таламуса", на Мед. ф. у Београду. У звање научног саветника изабрана је 1991. У више наврата била је руководилац Одељења за неуробиологију. Основнo научнo интересовање В. односило се на кортикалне и таламичне сензорне интеграције, епилептогенезу, учење и меморију, експерименталне психозе и неуродегенеративне болести, фазе спавања, хипотермију и понашање животиња. Богат и разноврстан научно-истраживачки рад био је резултат вишегодишње међународне сарадње између Неурофизиолошке лабораторије у Београду и Института мозга руске академије наука у Москви, затим Института за физиологију „И. В. Павлов" и Института за еволуциону физиологију и биохемију (Сеченов) из Санкт Петербурга, као и Одељења за епилепсију „Meк Гил" Универзитета у Монтреалу. У првом периоду истраживања акценат је ставила на интеграционе процесе унутар одређених популација неурона при учењу животиња, као и на одређене структурне промене које су одговорне за неуроналну ексцитацију (коаутор, „Forleg Command Mechanism Reorganisation under Conditions of Inter-ruption of its Classic Afferent Bonds at the Midbrain Level in Experimental Animals", Experimental Brain Research, 1978, 32). Касније је пратила неуролошку основу понашања, молекуларну основу пластичности нервног система, било у неуродегенеративним болестима, трауматској повреди мозга или у анималним моделима психоза (схизофренија) (и R. Mileusnić, Lj. Rakić, „The effect of electroconvulsive shock on brain tubulin during development and aging", Life Sciences, 1986, 38). Посебно интересантно поље истраживања је било испитивање електрофизиолошких и биохемијских промена мозга у условима конвулзија-електроконвулзија или конвулзија изазваних пеницилином, чији су резултати значајни и са медицинског аспекта (коаутор, „Penicillin-induced bursting in motoneurons of the frog spinal cord", Neuropharmacology, 1989, 28, 10; коаутор, „The connection between absence-like seizures and hypothermia induced by penicillin: possible implication on other animal models of petit mal epilepsy", Brain Research Bulletin, 1997, 777). Члан је међународних друштава ЕNА (European Neuroscience Association), IBRO (International Brain Research Organization), Интернационална лига за епилепсију (ILАЕ).

ДЕЛА: коаутор, „Effect of intraventricular injection of anti-brain antibody on defensive conditioned reflex", Nаture, 1968, 218, 5138; коаутор, „The influence of Delta-sleep inducing peptide on the intercentral integration during experimental epilepsy", Bulletin of experimental biology and medicine (Moskow), 1989, 8; коаутор, „Motor effects of amphetamine in rats pretreated with either dizocilpine or phencyclidine, Behavioural Brain Research, 2003, 147, 1–2; коаутор, „Age-related differences in MK-801- and amphetamine-induced locomotor and stereotypic activities of rats", Neurobiology of Aging, 2003, 24, 5.

Мирјана Стојиљковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)