ВЕЛИЧКОВИЋ, Станиша

ВЕЛИЧКОВИЋ, Станиша, теоретичар књижевности, универзитетски професор (Врањe, 20. VII 1937). Учитељску школу завршио у Врању (1958), а студије књижевности на Филолошком факултету у Београду (1969), где је 1975. одбранио магистарску тезу „Поетика Деоба Добрице Ћосића", а докторат књижевних наука 1985. („Светолик Ранковић – живот и дело"). Од 1958. до 1969. био учитељ у Комарници код Шавника и Кушићима код Ивањице, потом професор гимназије у Бајиној Башти. Од октобра 1988. до пензионисања 2001. радио на Филозофском факултету у Нишу, где је биран у сва звања, а 1998. за редовног професора на предмету Теорија књижевности. Стручна и научна делатност В. усредсређена је на теорију књижевности, методику наставе књижевности и књижевну критику (Књижевни процес, Никшић 1993; Документ и прича, Ниш 1998). Као професор средње школе добио звање педагошког саветника. Био је члан Комисије за српски језик Просветног савета Србије. За стручне и књижевне радове добио награде листова Просветни преглед, Фронт слободе и Фондације „Драгојло Дудић".

ДЕЛА: Школски речник књижевних и сродних појмова, Ниш 1997; и Ј. Марковић, Интерпретације из књижевности, 1–4, Ниш 1999; Уметничка проза Светолика Ранковића, Ниш 2001; Приповедање и поетичко мишљење, Ниш 2011.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стојановић, „Биобиблиографија проф. др Станише Величковића", Г. Максимовић, „Аналитичка слика умјетничке прозе Светолика Ранковића", С. Милосављевић Милић, „У простору поетике", у: Годишњак за српски језик и књижевност ФФ у Нишу, 2003, XIV, 7.

Снежана Милосављевић Милић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)