ВАСИЉЕВИЋ, Душан

ВАСИЉЕВИЋ, Душан, правник, политичар (Сарајево, 1871 – Београд, 22. I 1950). Гимназију је похађао у Сарајеву и Дубровнику, а права у Бечу и Загребу. Радио је као судија у Мостару и Сарајеву, али је због сукоба с аустријским властима напустио државну службу, посветивши се адвокатури. Био је секретар друштва „Слога", сарадник Српске ријечи, члан Црквено-школског одбора, Епархијског савета и Просветног савета у Сарајеву. Један је од оснивача српског културног друштва „Просвјета" у Сарајеву (1902) и Српске банке. Током анексионе кризе (1908–1909) боравио је у Паризу, Лондону и Петрограду, држећи предавања о БиХ. Када је једно од њих штампано у Београду, у Сарајеву је против њега подигнута оптужница. Емигрирао је уочи I светског рата, а у јесен 1914. прешао у Србију, где је помагао ширење југословенске пропаганде. По налогу Николе Пашића, отпутовао је с Николом Стојановићем у Италију ради успостављања контакта с емигрантима југословенског порекла из Аустроугарске. Био је члан Југословенског одбора, учесник Крфске (1917) и Женевске конференције (1918) и један од најистакнутијих чланова Југословенске демократске лиге (1918). После проглашења Краљевине СХС радио је на оснивању Националне демократске странке, која би окупила Србе, Хрвате и муслимане у БиХ. Као представник Југословенске демократске странке био је посланик у Привременом народном представништву и члан Извршног одбора страначког посланичког клуба. Демократску странку је напустио у јуну 1921, ангажујући се од тада у политичким акцијама интелектуалаца, усмереним ка ревизији Видовданског устава. У тој улози био је учесник конференције јавних радника на Илиџи у јуну и конгреса јавних радника у Загребу септембра 1922. Као члан Југословенске радикалне заједнице именован је у марту 1938. за сенатора. После II светског рата изабран је за потпредседника Главног народноослободилачког одбора у Сарајеву, а у августу 1945. уврштен је у проширени састав АВНОЈ-а. Био је посланик Већа народа у Савезној скупштини ФНРЈ и Народној скупштини БиХ.

ДЕЛО: О Босни и Херцеговини. Предавање Душана Васиљевића држано 12. априла 1909. у Друштву словенске узајамности у Петрограду, Бг 1909.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Глигоријевић, Демократска странка и политички односи у Краљевини СХС, Бг 1970; Ђ. Станковић, Никола Пашић и југословенско питање, I–II, Бг 1985; Љ. Трговчевић, Научници Србије и стварање југословенске државе 1914–1920, Бг 1986; Б. Петрановић, Историја Југославије 1918–1988, I, Бг 1988.

Биљана Шимуновић Бешлин

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)