ВОЛАРЕВИЋ, Младен Срђан

ВОЛАРЕВИЋ, Младен Срђан, књижевник (Буковић код Бенковца, 12. XII 1947). Студирао је филозофију у Београду. Објавио више збирки пјесама (Кнегиња за породичним столом, Н. Сад 1972; Разбијено огледало, Бг 1979; Шапат у говорници, Бг 1983), које обиљежавају уочљива еволутивна динамика, смјењивање простора интиме (ерос, пејсажи града, импресија претворена у метафору и слику) са просторима фолклорно-митолошке и историјске тематике (Вести са границе, Бг 1989), које поставља у пјеснички љетопис/мозаик једне породице и једног завичаја (имена, мјеста, легенде, догађаји). Тежња да потпуније посредује крајње актуелну егзистенцијално-етничку ситуацију води ка прозном говору у збиркама приповиједака (Искушења ћутње, Бг 1992; Под кровом ватрене куће, Бг 2002) и у романима (Цвјета, Бг 2004; Кратка повест једног гађења, Бг 2011), од којих посљедњи сажетошћу и добро одабраном темом потврђује најбоље особине прозе В. Тематизујући граничну позицију српског народа у Далмацији, кроз судбине породица и појединаца, В. често стапа публицистичке и књижевне садржаје, а моменте савремености преплиће повијесним сликама. Огледао се као путописац (Једно време у Италији, Бг 1994), згуснутог казивања између опажања и тумачења. Писао је и радио-драме (1972, 1992, 1996). Приредио је збирку текстова Б. Деснице, Стојан Јанковић и ускочка Далмација (Бг 1991).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998; С. Гароња Радованац, „Универзално у завичајном миљеу, Срђан Воларевић: Цвјета", Траг, 2005, 1.

Д. Иванић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)