ВЛАЧИЋ, Љубомир

ВЛАЧИЋ, Љубомир, протојереј, богословски писац (Метковић, Хрватска, 28. VII 1868 -- Београд, 23. VIII 1942). После италијанске класичне гимназије и богословије у Задру, служио као ђакон и парох по Далмацији, те као окружни протојереј Имотског и Книнског протопрезвитеријата. Хонорарни катихета, а по одласку у пензију члан Црквеног суда у Сарајеву и архијерејски заменик дабробосанског митрополита. Као студент преводио сонете и новеле са италијанског, касније објављивао радове из црквене и националне историје, богословља и црквено-грађанског права. Прикупљао је и објављивао грађу за историју православља и унијаћења православног становништва у Далмацији (Епископ Венедикт Краљевић, Н. Сад б. г.; Одлуке цара Фрање о унијаћењу православних у Далмацији, Бг 1936). У Задру је преписао око 1.200 тајних аката из доба аустријске владавине. Одликован је Напрсним крстом и орденима Св. Саве и Белог орла V реда.

ДЕЛА: Из прошлости српске области неретљанске, Дубр. 1903; Старост света и библија, Сар. 1936; превод с италијанског: Л. Десанктис, Папа није наследник св. Петра, Бг 1896.

ЛИТЕРАТУРА: А. К., „Јубилеј проте Љубомира Влачића", Политика, 24. VI 1938, 10; А., „Љубо Влачић", Ново време, 25. VIII 1942, 3, 5.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)