ВИТАС, Душан Ј.

ВИТАС, Душан Ј., машински инжењер, универзитетски професор (Мостар, 25. VII 1904 – Београд, 25. V 1975). Дипломирао 1928. на Машинском одсеку Техничког факултета у Београду. Доцент за предмете Машински елементи и Машинско техничко цртање постао 1938. Предавао и одабрана поглавља из предмета Локомотиве. Израдио је низ пројеката, обавио многа испитивања и велик број експертиза и вештачења. После рата утемељио је област машинских елемената на ширем простору нове Југославије. Његов уџбеник Машински елементи (I–II, Бг 1948; III, Бг 1953) први је потпун уџбеник за овај предмет на српском језику, штампан у много издања и коришћен на целокупном српском говорном подручју. Књиге Основи машинских конструкција I (Бг 1966) и II (Бг 1969) представљале су студију о конструисању, те почетак развоја нове дисциплине и нових научних области. У истраживачком раду у млађим годинама бавио се претежно локомотивама. За књигу Локомотиве (Бг 1937) заједно са В. Фармаковским конструисао је криву равнотежног стања између потрошње и производње водене паре, као и криве функционалне зависности горивог оптерећења решетке, степена искоришћења котла и температуре прегрејане паре од параметара брзине кретања локомотиве и степена пуњења цилиндара машине. Обрадио је и локомотиве са дизеловим мотором, као и искоришћавање топлоте излазних гасова и воде из гасних или дизелових мотора. У области локомотива писао је још и „о коефицијенту трења клизања између точка и шине", чију је вредност и феномене промене утврдио на бази експеримената, те дао прилог проучавању услова кретања локомотиве, односно шинских возила, из места. У Енциклопедији техничких знања В. је обрадио одељак о машинским елементима (1949) и одељак о моторним локомотивама (1956). Учествовао је у писању Мале енциклопедије Просвета (Бг 1968) и радио на немачко-српском речнику из машинских елемената (Бг 1970). Сем на матичном Маш. ф. у Београду, где је био дугогодишњи шеф Катедре за основне машинске конструкције, предавао је и на Рударско-геолошком факултету у Београду, на одељењу Маш. факултета у Крагујевцу, у центрима у Ваљеву, Краљеву, Трстенику, Лозници, Смедеревској Паланци, затим на Маш. ф. у Сарајеву и у одељењу у Жаркову. Био је декан Маш. ф. у Београду, касније и у Нишу, организовао је отварање одељења Маш. ф. у Крагујевцу и председавао комисијама за реформу и унапређење наставе на нивоу СФРЈ.

ИЗВОР: Архива Маш. ф. у бг.

Зоран Голубовић; Милосав Огњановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)