ВЕЗУВИЈАН

ВЕЗУВИЈАН (идокраз), силикатни минерал сложеног састава, Ca₁₉(Al,Mg)₁₃B_0-5Si₁₈O₆₈(OH,O,F)₁₀. Углавном је жуте, мрке или зелене боје, у различитим нијансама, а ретко је плав, љубичаст и безбојан до бео. Прозрачан је до провидан минерал, стакластог сјаја, тврдине 6–7 по Мосовој скали. Често се јавља у облику кротко-пирамидалних до издужено-призматичних кристала, разноврсних кристалних комбинација. Може још да образује призматичне до игличасте агрегате, ређе масивне и зрнасте. Kристалише тетрагонално. Припада групи соросиликата са комбинацијом Si₂O₇ и SiO4 група. Настаје контактним метаморфизмом кречњака и јавља се у скарновима, а ређе настаје регионалним метаморфизмом кречњака и магматски. Прозрачни до провидни кристали в. могу се користити као украсно камење. Откривен је 1795. на планини Везув у Италији, по којој је и добио назив. У Србији је присутан на многим местима, у скарновима Букуље, Копаоника, Борање итд., а лепи и крупни кристали в. жуто-зелене боје и величине до 6 цм јављају се у скарновима Потој Чуке, у близини Жагубице.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Талић, „Везувијан у скарну Потој Чуке – Источна Србија", Зборник радова Геолошког и Рударског факултета, 1958, 5; Д. Бабич, Минералогија, Бг 2003.

Александар Пачевски

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)