ВАСИЉЕВИЋ, Алимпије

ВАСИЉЕВИЋ, Алимпије, филозоф, професор, политичар (Велишевац код Ваљева, 21. XI 1831 – Београд, 3. II 1911). Три разреда основне школе учио је у манастиру Боговађи (1842) и при цветановачкој цркви (1844), а два разреда гимназије у Београду. Прешао је 1850. на Богословију. Од 1850. до 1857. студирао је на Духовној академији у Кијеву. Био је писар Пожаревачког округа (1857), професор у Шабачкој полугимназији (1858–1859), а потом у Београдској богословији (1859–1864), Пожаревачкој полугимназији (1864–1868), на Великој школи (1868–1875), министар просвете и црквених послова 1875, 1876–1880, 1887, министар за ослобођене крајеве 1877/78. За државног саветника постављен је 1879. Изванредни министар у Петрограду био је 1892/93. и 1894/95. Редовни је члан Друштва српске словесности од 1862, а члан Српског ученог друштва од 1864, чији је и председник 1885–1887. Од 1892. био је почасни члан Српске краљевске академије. На студијама у Кијеву дошао је под утицај теистичког хегеловства, чијег се објективног идеализма никада није до краја ослободио. У хегеловској фази (1857–1868) филозофију разликује од науке и држи да она има свој особени предмет. У Паризу је боравио 1860, где је упознао немачку натур-филозофију, енглески еволуционизам, француски позитивизам и природно-научни историзам. Настојао је да ове елементе еклектички обједини. У позитивистичкој фази свог развоја (од 1868. па надаље) филозофију не разликује од науке, јер обе користе научни (индуктивни) метод. Главни делови филозофије за њега су психологија и логика. У уџбенику Психологија као наука удешена за школску потребу (Бг 1870), писаном највише према М. Тројицком, тежи да изложи емпиријску психологију. Најзначајније му је дело Логика удешена за школску потребу I–III (Бг 1871–1873), што је заправо скраћени превод књиге А System of Logic Џ. С. Мила. Логику разумева као неку врсту теорије знања. У уџбенику, писаном са индуктивистичке позиције, излаже дедукцију, индукцију и методологију науке. Поглавито према К. Ушинском написао је књигу о физиолошким и психолошким основама педагогије, коју схвата као вештину а не као науку. Осамдесетих година међу првима код нас покушава да истражује у подручју психологије и бави се упоредном психологијом и етнопсихологијом. Први је код Срба започео писање приказа и рецензија филозофских радова (1861), а са М. Кујунџићем је код нас увео жанр филозофске полемике (1865).

Илија Марић

Још у младости укључио се у политички живот Србије. У време Светоандрејске скупштине 1858. прикључио се групи младих интелектуалаца која је инсистирала на парламентарној владавини и грађанским слободама, језгру из којег је касније настала Либерална странка. Учествовао је у оснивању Уједињене омладине српске. Као дугогодишњи либерал, члан главног одбора странке и један од водећих идеолога националног и либералног покрета шесте и седме деценије XIX в., обављао је бројне важне дужности у државној администрацији.

Петар В. Крестић

ДЕЛА: Учитељ руског језика, Бг 1862; „Кратки преглед Хегелове философије", ГСУД, 1863; Историја народног образовања код Срба, I, Увод, Бг 1867; О развитку уставне свести у Србији, Бг 1871; „О слободној вољи", ГСУД, 1872; О народном васпитању, Бг 1874; Правила испита зрелости, Бг 1876; Физиолошко-психолошки основи педагогике, Бг 1879; „Одношај између физичних и душевних особина расе и спола", ГСУД, 1884; „Психолошке особине српског народа", ГСУД, 1886; Један поглед на нашу прошлост и садашњост, Бг 1895; Свето-Андрејевска скупштина, Бг 1899; Успомене на краља Милана, Бг 1901; Три српска великана: Карађорђе, Милош и Вучић, Бг 1907; Моје успомене, Бг 1990.

ЛИТЕРАТУРА: В. Јовановић, „Алимпије Васиљевић (1832–1911)", СКГ, 1911, 26, 8, 9; М. В. Поповић, Философски и научни рад Алимпија Васиљевића, Н. Сад 1972; А. Стојковић, Развитак филозофије у Срба 1804–1944, Бг 1972; Р. Љушић, „Предговор", у: А. Васиљевић, Моје успомене, Бг 1990; Д. Аранитовић, Хегел у Југославији, Бг 1991; Д. Јеремић, О филозофији код Срба, Бг 1997; И. Марић, Философија на Великој школи, Бг 2003; Б. Бешлин, Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку, Н. Сад 2005; С. Жуњић, Историја српске филозофије, Бг 2009.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)