ВИЛИЈЕМ ТИРСКИ

ВИЛИЈЕМ ТИРСКИ (Guillelmus Tyrensis), историчар (Јерусалим, 1130 – ?, 1186). Након студија слободних вештина и права у Француској и Италији, постао је каноник, а потом архиђакон Тира 1167. Око 1170. поверено му је образовање младог принца Балдуина, наследника престола Јерусалимске краљевине. Ступивши на престо, ученик га је 1174. поставио за краљевског канцелара. Следеће године изабран је за архиепископа Тира. Током своје каријере В. је водио више дипломатских мисија, од којих је посебно важна његова улога у трећем Латеранском концилу 1179. После краљеве смрти (1183) смењен је са положаја канцелара. Његово прво дело Gesta orientalium principum није сачувано, тако да је од дела везаних за крсташке ратове доступна само Historia rerum in partibus transmarinis gestarum, која му је донела славу историчара. Настала између 1169. и 1184, Хисторија је широка фреска, написана на латинском језику у 23 књиге, посвећена историји латинских држава на истоку, почев од времена Ираклијевих освајања до 1183. Користећи хроничаре, постојећу архиву и усмену традицију, В. доноси низ драгоцених података, описе крајева кроз које крсташи пролазе, као и за српску историју занимљиве појединости о српским земљама и њиховом становништву. По његовим речима, Срби су необразован и непокоран народ, а људи смели и ратоборни (populus incultus absque disciplina... audaces et belliciosi viri). Српску земљу видео је као брдовит, шумовит и непроходан крај, препун кланаца, насељен народом ратоборних пастира, који не знају за земљорадњу (populus agri culturae ignarus), него се пре свега баве сточарством и пчеларством.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, Бг 1978; P. W. Edbury, J. G. Rowe (ур.), William of Tyre: Historian of the Latin East, Cambridge 1990.

Смиља Марјановић Душанић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)