ВУКАНОВИЋ, Радован

ВУКАНОВИЋ, Радован, генерал-пуковник, народни херој, политичар (Рогами код Подгорице, 1. VI 1906 -- Београд, 26. VIII 1987). Студирао је на Правном факултету у Београду. Завршио је Школу резервних пешадијских официра 1932, али није произведен у официрски чин, јер је више пута кажњаван затвором због комунистичке делатности. Радио је као чиновник у Подгорици, Зеленици, Билећи, Даниловграду, Београду и Панчеву. Члан СКОЈ-а постао је 1924, а члан КПЈ 1926. Секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору био је 1926--1929; у ПК КПЈ за Црну Гору кооптиран је 1936, а до 1937. био је и организациони секретар Комитета. У Априлском рату 1941. учествовао је као ђак-наредник. У Јулском устанку био је командир Рогамско- -ђурковачке чете Пиперског герилског батаљона, од августа комесар батаљона „Сердар Јанко", од септембра начелник Штаба Зетског партизанског одреда, од новембра заменик команданта Црногорског НОП одреда за операције у Санџаку, од децембра 1941. командант 2. (Црногорског) батаљона 1. пролетерске бригаде, од новембра 1942. командант 4. пролетерске бригаде, од марта 1943. командант 3. ударне дивизије НОВЈ, од августа 1944. командант 2. ударног корпуса НОВЈ и од априла 1945. помоћник команданта 2. армије. Од 1944. био је већник АВНОЈ-а, члан ЗАВНО Црне Горе и Боке, посланик АСНО Црне Горе, а затим је биран и за посланика Народне скупштине Црне Горе. Од 1945. био је командант VI армије, слушалац Војне академије у СССР „Ворошилов" (1946--1948), командант III војне области до 1955. и начелник Више војне академије ЈНА до 1958, када је пензионисан. Упоредо са војним, обављао је и политичке дужности. Био је делегат или гост на свим конгресима КПЈ (СКЈ) и више конгреса КП Црне Горе. У чин генерал-мајора произведен је септембра 1943, генерал--потпуковника 1947. и генерал-пуковника 1955. После пензионисања био је директор и главни и одговорни уредник Службеног листа ФНРЈ, члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, а у једном мандату и његов потпредседник. Био је члан Савета федерације. Објављивао је радове из историје НОР-а у часописима Војно дело (1950, 1971, 1975, 1979. и 1982) и Историјски записи (1970, 1971. и 1975), зборницима сећања и штампи. Написао је три књиге, од којих је Ратни пут Треће дивизије (Бг 1970) награђена Тринаестојулском наградом. Одликован је орденима Народног хероја, Партизанске звезде I реда, Братства и јединства I реда, Заслуга за народ I реда, за храброст (два пута), Ратне заставе, Чехословачком златном звездом I реда, Народне армије I реда и Партизанском споменицом 1941.

ДЕЛА: На ратној стази. Записи и сјећања, I--II, Бг 1965, 1985; Други ударни корпус, Бг 1982.

ИЗВОРИ: Војни архив, Београд; Државни архив Црне Горе, Подгорица, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије, I--XV, Бг 1949--1988; Документи централних органа КПЈ, НОР и револуцијe (1941--1945), 1--23, Бг 1985--1996; Политика, 27. VIII 1987, 28. VIII 1987, 29. VIII 1987.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори (четнички и федералистички покрет) 1941--1945, Цт 1977; Лексикон НОР-а и револуције у Југославији 1941--1945, I--II, Бг 1980; З. Лакић, Народна власт у Црној Гори 1941--1945, Цт--Бг 1981; Народни хероји Југославије, II, Бг 1982; М. Станишић, Кадрови револуције, Тг 1984; Н. Рацковић, Прилози за лексикон црногорске културе, Цт 1987; М. Станишић, Руководећи кадрови народноослободилачке борбе у Црној Гори 1941--1945, Бг 1995.

В. Иветић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)