ВИЛОВАЦ, Војислав

ВИЛОВАЦ, Војислав, глумац (Станово код Крагујевца, 29. II 1872 – Нови Сад, 16. IV 1941). Након шестог разреда гимназије у Крагујевцу, постао је питомац Војне академије у Београду, али је због боемског живота и напрасите природе убрзо ражалован. Радио је неко време као чиновник у Нишу где је 1890. дебитовао у позоришту „Синђелић". Уочивши његов таленат, Петар Ћирић га је ангажовао у својој путујућој трупи (1897–1899, 1906–1909) са којом је наступао у Београду и другим градовима. Био је и члан позоришних дружина Николе Симића Бате, Фотија Иличића и Ђорђа Пелеша. Пуну глумачку афирмацију достигао је у Српском народном позоришту у Новом Саду, где је играо 1901–1925 (са прекидима у време балканских ратова у којима је учествовао као резервни официр и у време I светског рата у току којег су га мађарске власти интернирале у Јасберињ, где је са Милошем Хаџи Динићем водио позориште). Био је карактерaн глумац, реалистичког стила. Велики таленат испољио је у тумачењу улога у бројним драмским комадима различитог жанра, као и улога из националног репертоара и популарних народних комада са певањем: Митар (Ј. С. Поповић, Покондирена тиква), Марко (Б. Станковић, Коштана), Манојло, Јаков (Б. Нушић, Протекција, Тако је морало бити), Панта (И. О. Сремац, Саћурица и шубара), Осман-бег (В. Миљковић, Краљевић Марко и Арапин), Војвода Батрић (П. П. Његош, Горски вијенац), Розенкранц (В. Шекспир, Хамлет), Иванов (И. С. Тургењев, О туђем хлебу). Наступао је и као оперски и оперетски певач: Миха (Б. Сметана, Продана невеста), Др Блинд (Ј. Штраус, Слепи миш), Пфеферкорн (Ф. Лехар, Дротар), Аламуња (С. Албини, Барун Тренк). На почетку II светског рата мађарски војници су га одмах по уласку у Нови Сад осудили на смрт, стре-љали са групом родољуба и тајно сахранили у заједничку гробницу.

ЛИТЕРАТУРА: М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1868--1919, II, Н. Сад 1954; Споменица СНП у Новом Саду 1861–1961, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, Н. Сад 1982; П. Волк, Позоришни живот у Србији 1835–1944, Бг 1992; Д. Попов, „Виловчеви – глумачка породица", СИНС, 1992, 3.

Зоран Максимовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)