ВАСИЉЕВИЋ, Бранко

ВАСИЉЕВИЋ, Бранко, пуковник (Алдинци, Заглавички срез, 1. VIII 1825 – Београд, 3. IV 1900). Четири разреда основне школе завршио је у Књажевцу, а потом је у очевој абаџијској радњи био калфа. У војску је ступио 1845, каплар постао 1847, поднаредник 1849, а наредник 1855. За потпоручника је произведен 1857, поручника 1862, капетана II класе 1866, а за капетана I класе 1867. Мајор је постао 1875, потпуковник 1878. и са тим чином је и пензионисан 1886. Почасни пуковник постао је после пензионисања. Служио је у гарнизонима у Београду, Зајечару, Пожаревцу, Ћуприји, Јагодини и Шапцу. Од ступања у службу до 1862. служио је у разним јединицама коњице, а тада прелази у штаб Тимочке команде. Током 1864. био је окружни официр у Књажевцу, а потом је до српско-турских ратова служио у трупи. У Првом српско-турском рату 1876–1877. командовао је коњичким пуком Тимочке дивизије, а потом Црноречком бригадом II класе, истакавши се у борбама на Великом извору и код Зајечара. У Другом српско-турском рату 1877–1878. командовао је Ћупријском бригадом I класе и учествовао у борбама код Ниша, Куршумлије и Самокова. После ових ратова, био је командант окружних пуковских команди у Јагодини (1878–1881) и Шапцу (1883–1884). Пензионисан је као командант београдског гарнизона. Одликован је Таковским крстом IV степена. Сахрањен је уз војне почасти и присуство краља Милана.

ИЗВОРИ: Војни архив; Шематизам Србије, 1858–1899.

ЛИТЕРАТУРА: Браник II, 1900, 16, 43; М. Милићевић, Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа, који су преминули, Бг 1901; Ратник, 1879–1904, 25; Споменица стогодишњице Тимочке крајине 1833–1933, За 1934.

Ђорђе Ђурић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)